Tri praseta

Nekada davno u jasenovoj šumi, pokraj svoje majke, rasla su tri praseta. Kad su narasli, došlo je vreme da se osamostale i sagrade vlastiti dom. Pošto su bili jako vezani jedan za drugog, odlučili su da kuće sagrade jednu pokraj druge. Iako su bili braća, prasići su se dosta razlikovali.

Najstariji brat je bio marljiv i spretan. Po ceo dan je nešto radio i popravljao. Njegova mlađa braća nisu ni izbliza bila tako vredna. Oni su po ceo dan ležali na plastu sena ili pecali u potoku. Radili su jedino kad su baš morali. Zbog toga što su prasići bili toliko različite naravi, razlikovale su im se i kućice koje su sazidali.

Najstariji brat je sagradio kuću od cigala, srednji brat od drvenih dasaka, a najmlađi je u jednom popodnevu napravio kućicu od snopova slame jer se nije htio gnjaviti.

Najstariji brat je upozorio braću da im se, s prvom olujom, kuće mogu srušiti jer su loše sagrađene, ali oni se nisu obazirali na njegove savete.

Išli su zajedno na pecanje i podsmešljivo ga posmatrali kako stalno doteruje neke detalje na svojoj lepoj kući od cigala.

Jednog dana vuk naiđe na kuću od slame najmađeg praseta i kako je bio jako gladan, pokuca na vrata. Videvši kroz otvor na vratima da je ispred kuće vuk, najmlađi brat se uplašio.

Nakon što je pokucao nekoliko puta, zli vuk je izgubio strpljenje i viknuo:

- Otvaraj! Ako ne otvoriš, dunuću iz sve snage i oduvati tvoju kuću od slame!

Pošto mu prase nije odgovorilo, vuk je počeo da duva i iz prvog pokušaja oduvao lagane zidove od slame.

Prase se prestravilo kad je ugledao razjapljene čeljusti vuka, pa je pobeglo u kuću od dasaka, kod svog starijeg brata.

Ali vuk je vrlo brzo dotrčao za njim.

On poče snažno udarati o vrata kuće od dasaka i viknu prasićima koji su unutra drhtali od straha:

- Otvarajte! Ako ne otvorite, duvaću ću iz sve snage i oduvati vam kuću!

Dva praseta, šćućurena u kući, ne odgovoriše i zli vuk poče da duva svom snagom. Vuk dunu jednom, pa i drugi put, da bi nakon trećeg puta srušio nevešto sazidanu kuću od dasaka.

Kad su zidovi popustili, prasići pobegoše kod svog najstarijeg brata, u kuću od cigala. Vuk krene za njima i povika pred kućom:

- Otvarajte ili ću vam oduvati kuću!

Najstariji brat mirno uzvrati vuku kroz vrata:

- Možeš duvati koliko god želiš! Kućicu ne možeš srušiti!

To je strašno razljutilo vuka. Obrazi mu se zacrveneše od gneva. Udahnuo je vazduh i dunuo što je jače mogao. Međutim, jedino što je uspeo da oduva na čvrstoj kući od cigala, bila je prašina na prozorima. Pokušao je još nekoliko puta i onda, videvši da uzaludno duva, počne se vuk penjati uz kuću prema krovu, kako bi kroz dimnjak ušao unutra.

Najstariji brat, začuvši da se vuk penje na krov, hitro reče mlađoj braći:

- Brzo, zapalimo vatru u ognjištu!

Zli vuk se uspentra na krov i kroz dimnjak skoči dole, ali vatra je već uveliko gorela, tako da mu je ispržila rep. Vuk strahovito vrisnu od bola i izleti iz dimnjak navrat-nanos. Zatim stade trčati po potoku, pokušavajući ohladiti rep. Opekotina beše toliko užasna, da zlom vuku više nikada nije ni na kraj pameti bilo niti da prođe pokraj kuće od cigala najstarijeg praseta, a kamoli da se opet po njoj penje.

Od tada su prasići više slušali svog starijeg brata.