Sunčev sistem

Sunce

Sunce je zvezda – najbliža Zemlji. To je velika lopta veoma vrućeg gasa. Osim Zemlje i drugih planeta, oko Sunca kruže i asteroidi, komete, meteori, transneptunski objekti u Kuiperovom pojasu i čestice prašine.
Sunce je glavni izvor energije za Zemlju, ono stvara svetlost i toplotu koji zagrevaju zemljinu površinu i omogućavaju život na njoj.

Sunce je veoma veliko – veće je od Zemlje oko 1 300 000 puta, a udaljeno od Zemlje oko 150 000 000 kilometara.

- Sunce je jedina zvezda koju vidimo tokom dana.
- Sunce je toliko veliko da bi u njega moglo da stane više od milion primeraka planete Zemlje!

Merkur

Merkur je planeta koja je najbliža Suncu. To je planeta slična Zemlji, pošto je sačinjena od stena i čvrstih materijala. Posle Plutona Merkur je najmanja planeta u Sunčevom sistemu.

Pošto je tako blizu Sunca danju je na Merkuru vrelo, čak 430 °C. Noći su međutim hladne i temperatura se spušta do -180°C. Oko Sunca se okreće jako brzo, pa dan na Merkuru traje duže od 88 naših dana.

Venera

Venera je druga najbliža planeta Suncu. Ona je "terastrijalna planeta", što znači da je formirana na sličan način kao i naša Zemlja, te da je napravljena od stena. Venera je gotovo iste veličine kao Zemlja. Ovo je jedan od razloga zbog kog Veneru često nazivaju Zemljinom bliznakinjom. Ipak, ona nije pogodna za oblike zivota koji postoje na Zemlji.
Površina Venere, pokrivena je stenama. Zanimljivo je da je ova planeta jedinstvena po tome što ima najviše vulkana u Sunčevom sistemu.

Zemlja

Zemlja je treća planeta po udaljenosti od Sunca, a peta po veličini u Sunčevom sistemu. Ona je najveća čvrsta planeta.

Naša planeta je jedina planeta sa tečnom vodom na svojoj površini i sa atmosferom bogatom kiseonikom i azotom. Voda zauzima ogromnu površinu Zemlje. Oko 71% površine Zemlje prekrivaju okeani i mora, zbog čega je nazivaju plava planeta.

Jedina poznata planeta na kojoj je trenutno moguć život je naša planeta.

Zemlja ima jedan prirodni satelit – Mesec.

Mesec

Mesec je jedini Zemljin prirodni satelit i ujedno najbliže nebesko telo. Mesec nije ni zvezda ni planeta. On je stenovita lopta koja se okreće oko Zemlje i potrebno mu je 27 dana da obiđe ceo krug. On je najsvetliji objekat na noćnom nebu, iako je svetlost kojom sija u stvari odbijena Sunčeva svetlost.

Kada je Mesec između Sunca i Zemlje, prema nama je okrenuta njegova neosvetljena strana i on se tada ne vidi. To je mlad Mesec. U trenutku kada se Zemlja nalazi između Meseca i Sunca kažemo da je pun Mesec.

Mars

Mars je četvrta planeta po udaljenosti od Sunca, ponekad se naziva i crvena planeta. On je relativno mala planeta, sa prečnikom koji je duplo manji od Zemljinog.

Mars je planeta koja je najsličnija Zemlji po uslovima koji vladaju na njegovoj površini. Na Marsu se kao i na Zemlji razlikuju četri godišnja doba. Na njemu postoje uslovi za razvoj žive materije.
Mars je crvene boje i veoma je hladan. Temperatura na ovoj planeti je u proseku -80 stepeni.
Mars ima dva satelita: Fobos i Deimos.

Jupiter

Jupiter je peta planeta Sunčevog sistema. To je najveća i najteža planeta u Sunčevom sistemu jer ima 2,5 puta veću masu od svih ostalih planeta zajedno. Posle Venere to je najsjajnija planeta koja se vidi sa Zemlje.

Temperatura na Jupiteru je oko -230 stepeni što je jako hladno, jer je Jupiter veoma udaljen od sunčeve toplote.

Jupiter je gasovita planeta sa čvrstim jezgrom. On ima četiri prirodna satelita.

Saturn

Saturn je šesta planeta po udaljenisti od Sunca. Po veličini i masi, on je druga planeta nakon Jupitera. Kao i Jupiter, on je gotovo potpuno tečno telo. Njegovu površinu čini okean vodonika sa nešto helijuma, gustine manje od vode.

Njegova najznačajnija karakteristika su njegovi prstenovi koji ga okružuju okružuju u 7 pojaseva, označenih slovima A do G. Oko Saturna kruži i mnoštvo prirodnih satelita, kojih je do sada otkriveno 62.

Mnogi ga smatraju najlepšom planetom Sunčevog sistema.

Uran

Uran je sedma planeta Sunčevog sistema i treća po veličini. Ima sistem od 11 prstenova, a prati ga 27 prirodnih satelita. Njegovi prstenovi su jedva vidljivi. po građi je sličan ostalim džinovskim planetama, Jupiteru, Saturnu i Neptunu.

Ova planeta se od svih ostalih razlikuje po tome što joj se osa rotacije nalazi gotovo u vodoravnom položaju, odnosno Uran izgleda kao čigra koja se obrće ležeci. Pretpostavlja su da je neobicni nagib Urana izazvan sudarom sa nekim telom planetarnih dimenzija.

Neptun

Neptun je osma planeta Sunčevog sistema i četvrta planeta po veličini. Okružuju ga četiri prstena, a prati ga trinaest njegovih prirodnih satelita.
Neptun spada u gasovite planete, kao i Jupiter, Saturn i Uran. Po građi je najsličniji Uranu.
Neptun je poslednja planeta do koje je čovek došao svojim kosmičkim aparatima.

Temperatura na Jupiteru je oko -230 stepeni što je veoma hladno, jer je Jupiter veoma udaljen od sunčeve toplote.

Pluton

Pluton je deveta planeta u Sunčevom sistemu. On predstavlja najudaljeniju i najmanju planetu našeg sistema od Sunca. Sačinjen je od mnogo tvrđeg materijala nego ostale planete.

Jedini poznati Plutonov prirodni satelit, Haron neobičan je po tome što je najveći satelit u odnosu na matičnu planetu u Sunčevom sistemu.