Dvanaest razigranih princeza

Nekada davno živeo je kralj koji je imao dvanaest prelepih ćerki, sve jednom lepšom od druge. Prva ćerka je imala dugu crnu kosu, druga velike plave oči, treća jarko crvene usne, četvrta baršunasto meko lice. Ko god je prošao pored njih zagledao bi se i zastao zbog njihove lepote.

Princeze su imale zajedničku sobu, a kreveti su bili posloženi u dva reda, jedan pored drugog. Kada su odlazile na počinak kralj bi ih obišao i poželeo laku noć, a za sobom zaključao vrata.

Jednog jutra kada je kralj došao da ih probudi, video je nešto neobično pored svakog kreveta. Njihove cipelice od satena bile su pocepane, svih dvanaest pari. Upitao ih je šta se to noćas dogodilo i gde su bile, ali one su se samo slatko nasmejale.

To se događalo iz dana u dan. Cipelice su bile sve više pocepane, a kraljeva zabrinutost je bila sve veća pa je odlučio da nešto preduzme. Celo kraljevstvo je obavešteno da će kralj nagraditi onoga ko otkrije misteriju iznošenih cipelica. Nagrada je ženidba njegove najstarije ćerke, a ko ne otkrije tajnu za tri dana biće pogubljen.

Mnogi su dolazili da oprobaju svoju sreću, ali nisu uspeli da otkriju tajnu. Svoju sreću došao je da oproba i nadobudni kraljević kome je nagrada bila primamljiva. Prespavao je u sobi pored princezinih odaja, ali nije uspeo da ostane budan celu noć i probudio se tek ujutro. Princeze su spavale u svojim krevetima, ali pored su se nalazile pocepane cipelice. Na kraju je bio pogubljen.

Jednog dana je jedan vojnik, sreo jednu ljubaznu staricu dok je šetao kraljevstvom. Rekao joj je da je načuo da kralj nagrađuje onoga ko otkrije što se događa sa cipelicama mladih princeza. Sa sobom nije imao ni novčića pa bi mu ta nagrada dobro došla s obzirom da je tek stigao s ratišta.

Starica ga je upozorila da ni u kom slučaju ne popije vino koje će mu princeze ponuditi, i dala mu čaroban ogrtač kako bi postao nevidljiv i pratio gde odlaze svake večeri.

Kada je vojnik stigao u palatu, kralj ga je dočekao kao i ostale mladiće do sada, i ponudio udoban smeštaj u nadi da će mladić otkriti tajnu.

Tek što je legao, najstarija princeza donela mu je čašu vina, ali vojnik je sve to potajno bacio, pazeći da ne popije ni kap. Zatim se legao na svoj krevet i ubrzo počeo vrlo glasno da hrče kao da brzo spava.

Princeze su mislile da je čvrsto zaspao od vina koje su mu dale i u koje su ulile par čarobnih kapi.

Nasmejale su se, obukle raskošne haljine, našminkale se i obule satenske cipelice na noge. Vojnik je glumio da spava i prisluškivao šta se događa.

Najmlađa princeza je imala neki predosećaj i rekla je sestrama da je sigurna da će se ove noći dogoditi nešto neočekivano. Najstarija princeza joj je rekla da ne brine i da će sve biti u redu jer ih do sada niko od prinčeva nije otkrio pa tako neće ni vojnik koji čvrsto spava. Još jedanput proverile su spava li vojnik, a onda je najstarija princeza triput pokucala u drveni okvir svog kreveta i nastala je rupa. Spustile su se kroz taj otvor, a u međuvremenu je vojnik na sebe navukao čarobni ogrtač i krenuo za njima. Dok je trčao za njima slučajno je jednoj stao na haljinu. Ona se uplašila, ali je pomislila da je jedna od sestara slučajno zapela za njenu haljinu i krenula dalje.

Stigle su do prelepog drveća sa srebrnim lišćem, a vojnik je odlučio da odlomi jednu grančicu kako bi mogao da objasni kralju gde je bio. Čulo se pucketanje grančica ali su princeze pomislile da to prinčevi koji ih čekaju na balu pucaju.

Zatim su došle do drugog stabla drveća, gde je bilo lišće od zlata, a potom i trećeg, gde su svi listovi bili blistavi dijamanti. Vojnik je slomio grančicu od svakog. Svaki put kada se čula čudna buka, najmlađa sestra je zadrhtala od straha, ali je sestre nisu slušale. Tako su nastavile sve dok nisu stigle do velikog jezera gde ih je čekalo dvanaest čamaca sa dvanaest zgodnih prinčeva.
On je uskočio u zadnji čamac u kom je bila najmlađa princeza, a mladom princu se učinilo da ne može tako lako da vesla kao prošli put kada je vozio princezu.

Nakon što su stigli na drugu stranu obale, vojnik je ugledao prelep veliki dvorac u kom se održavao bal. Svi su ušli u dvoranu za bal i zaplesali.

Sve je bilo u redu dok jedna princeza nije ožednela. Htela je da popije čašu vina, ali ju je vojnik preduhitrio i ispio vino pre nje. Opet se uplašila. Starija sestra je uspela da je uveri da je zabunom uzela praznu čašu.

Plesale su do tri sata ujutru, a onda su im se cipele istrošile, pa su morale da krenu. Prinčevi su ih ponovo vratili preko jezera.

Princeze su obećale da će doći i sledeće noći.

Kad su došle do dvorca, vojnik je potrčao pre njih i legao. Sestre su ga čule kako hrče u svom krevetu, pa su pomislile da su sigurne. Odložile su finu odeću, skinule cipele i otišle ​​u krevet. Ujutru vojnik nije rekao ništa o onome što se dogodilo, već je odlučio da vidi više ove čudne avanture, i krenuo ponovo drugu i treću noć. i svaka stvar se dogodila isto kao i pre; princeze su svaki put plesale dok im cipele nisu bile poderane, a onda su se vratile kući. Međutim, treće noći, vojnik je odneo jednu zlatnu čašu kao dokaz gde se nalazio.

Tako je vojnik svake noći odlazio sa njima na bal skrivajući se pod čarobnim ogrtačem.

Uživao je u ukusnom vinu i prijatnoj muzici. Zadnje noći odlučio je da uzme vrč za vino sa sobom i zajedno sa lišćem pokaže sve kralju. Kralj ga je pozvao na razgovor, a princeze su prisluškivale. Vojnik je ispričao kralju svaki detalj o odlasku na bal u veliki dvorac blizu jezera i dvanaestorici mladih prinčeva.

Tada je kralj pozvao princeze i pitao ih da li je istina ono što vojnik kaže. Kada su shvatile da su otkrivene i da nema smisla poreći ono što se dogodilo, priznale su sve. Kralj upita vojnika koju od njih će izabrati za svoju ženu, a on je odgovorio najstariju. Toga dana su se venčali, a vojnik je izabran da bude kraljev naslednik.