Pepeljuga

Nekada davno, živela je jedna ljupka devojčica koju su prozvali Pepeljuga. Majka joj je umrla, a otac se oženio udovicom koja je imala dve ćerke.

Vremenom je izrasla u lepu i pametnu devojku. Svi su je voleli jer je bila mila i draga. Samo je maćeha i njene dve ljubomorne ćerke nisu volele.

Bili su to teški dani za Pepeljugu. Terale su je da radi najteže poslove. Sama je spremala celu kuću i služila ih i dan i noć. Verno ih je slušala i radila sve što su joj zapovedale.

Uveče, umorna od tolikog posla, morala je da spava u kuhinji, pored vatre jer nije imala svoju sobu. Nosila je samo stare iznošene stvari.

Jednoga dana stiglo je obaveštenje da se sve devojke iz kraljevstva pozivaju na veliki bal, koji će biti održan u kraljevom dvoru. Tom prilikom će princ izabrati jednu devojku sebi za ženu.

Sestre su se jako obradovale. Toliko su bile ushićene da su samo jurile po kući. I Pepeljuga se radovala, misleći da će i ona poći sa njima.

Sestre su spremale nove haljine. Satima su stajale pred ogledalom, presvlačile se, češljale, ulepšavale se. Najzad su bile spremne za polazak.

"Pepeljugo", viknule su joj pred polazak,"mi idemo na bal, a ti požuri da završiš sav posao, pre nego što pođeš na spavanje!"

I Pepeljuga bi rado pošla na bal, ali nije imala šta da obuče, a sestre nisu htele ništa da joj poklone. Tako je ona sa suzama u očima nastavila da radi po kući.

"Rado bih i ja pošla na bal!", mislila je tužno. Ali joj u tom času jedan glas reče: "Ne plači drago dete. Ići ćeš i ti. Pred njom je stajala draga starica. "

"Ja sam vila, tvoja kuma, i došla sam da ti pomognem", reče ona i zamahnu svojom čarobnom palicom.

Odjednom se Pepeljuga našla odevena u predivnu haljinu. U kosi joj je blistalo drago kamenje, a na nogama staklene cipelice. Zanemela je od iznenađenja.

Onda njena kuma donese tikvu i pretvori je u veličanstvenu kočiju. Jedan miš i šest pacova su postali kočijaš i šest belih konja.

"Pođi sada!" reče ona, "ali nemoj zaboraviti da se moraš vratiti kući pre ponoći, jer tada prestaje čarolija."

Pepeljuga je otišla u kraljev dvor i uživala je na balu. Sve je zasenila svojom lepotom. Princ je bio očaran. Nije želeo ni sa jednom drugom da igra. Svi su se pitali ko je ta prelepa devojka. Čak je ni zle sestre nisu prepoznale.

Sati su prolazili i ponoć je brzo došla. Sat je počeo da otkucava, Pepeljuga je brzo istrčala iz balske dvorane.

Toliko je žurila da je izgubila svoju staklenu cipelicu.

Njena divna odeća počela je da se pretvara u rite. Princ je odmah potrčao za njom. "Nemoj bežati! Gde si?" vikao je. Ali nije uspeo da je stigne. Našao samo jednu staklenu cipelicu.

Od te noći princ više nije imao mira. Želeo je po svaku cenu da pronađe lepu devojku. Sledećeg dana, naredio je da sve devojke u zemlji probaju staklenu cipelicu, nadajući se da će tako pronaći njenu vlasnicu. Stigli su i do kuće u kojoj je živela Pepeljuga. Obe sestre su probale cipelicu, ali njihova stopala su bila prevelika.

Niko se nije setio da pita za Pepeljugu. Ali princ ju je ugledao, pa iako je bila u dronjcima i prljava, naredio je da i ona proba cipelicu.

Cipelica joj je savršeno pristajala i princ, srećan što je najzad našao svoju lepoticu, odmah je zaprosio. Oduševljena Pepeljuga pristade i krenu s njim na dvor.

Venčali su se i živeli srećno do kraja života.