Hvala suncu, zemlji, travi
Hvala suncu, zemlji, travi.
Hvala vazduhu što je plav.
I hvala, evo, što imam govor.
I gledam kako mili mrav.
Hvala srcu za bol, slavlja
što ga probudi i šum blag.
Hvala svemu što ostavlja
po svetu sen, u meni trag
I hvala ovoj ludoj glavi
o koju lupa prostor sav.
Hvala suncu, zemlji, travi.
Hvala vazduhu što je plav.
Stevan Raičković
O piscu: Stevan Raičković
Stevan Raičković, srpski pesnik, rođen je 5. jula 1928. godine u Neresnici, kod Kučeva, u istočnoj Srbiji. Roditelji su mu bili učitelji. Osnovnu školu i gimnaziju pohađao je u Beloj Crkvi, Senti, Kruševcu i Smederevu. Maturirao je 1947. godine u Subotici.
Već sa 17 godina počeo je da objavljuje pesme u „Književnosti“, „Mladosti“, „Književnim novinama“ i „Politici“. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a zatim radio kao novinar i literarni saradnik.
Od 1945. do 1959. godine bio je saradnik Literarne redakcije Radio Beograda a do 1980. godine urednik u Izdavačkom preduzeću "Prosveta". Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1972. godine, a za redovnog 1981. godine.
Objavio više od dvadeset zbirki pesama, sedam knjiga za decu, nekoliko knjiga eseja. Prvu zbirku „Detinjstvo“ objavio je 1950. godine, da bi već sledećom „Pesma tišine“, dve godine kasnije, bio primećen.
Dobitnik je najznačajnijih pesničkih nagrada - Zmajeve, Zmajevih dečjih igara, „Neven“, „Branko Miljković“, Vukove, nagrade „Desanka Maksimović“,...