Kad se oblak
nebom stušti
kiša pljušti,
samo pljušti.
Iznad sela,
iznad grada,
kiša pada,
samo pada.
Preko breza,
preko lipa,
kiša sipa,
samo sipa.
Bila trava,
bila trska,
kiša prska,
samo prska.
I na rode,
i na čaplje,
kiša kaplje,
samo kaplje.
I na snaje,
i na prije,
kiša lije,
samo lije.
Bile trešnje
il' orasi,
kiša kvasi,
samo kvasi.
Dragomir Đorđević
Dragomir Đorđević rođen je u Zemunu 1953. godine. Osnovno i srednje obrazovanje završio je u Beogradu i studirao pihologiju i filozofiju.
Počeo je da piše kao gimnazijalac. Na početku je stvarao pesme za odrasle, a od 1975. godine pa do smrti, 1999, bavio se isključivo pisanjem za decu.
Napisao je oko dve hiljade pesama i objavio 17 knjiga poezije za najmlađe. Redovno je objavljivao svoje pesme, a povremeno i priče, u „Politici za decu“, „Zmaju“ i „Nevenu“. Bavio se i pisanjem tekstova za stripove i songova za TV serije. Mnoge od 150 njegovih pesama koje su komponovane, postale su hitovi u izvođenju Vlastimira Stojiljkovića Đuze, hora „Kolibri“, Nikole Bulatovića, Jove Radovanovića, Leontine...
Dobitnik je nekoliko književnih nagrada i priznanja i zastupljen je u mnogim čitankama i antologijama, između ostalog i u Antologiji srpske poezije za decu Dušana Radovića.