Kad bi jelen imo krila,
to bi brza ptica bila.
Kad bi lutka znala šiti,
mogla bi mi švalja biti.
Kad bi hlebac pado s neba,
svak bi imo kolko treba.
Kad bi mlekom tekla Sava,
sir bi bio za badava.
Kad bi uvek bio maj,
pećima bi bio kraj.
Kad bi Dunav bio vreo,
svak' bi riblje čorbe jeo.
Kad bi… al' što ne mož' biti,
o tom nemoj govoriti!
Jovan Jovanović Zmaj rođen je 24. novembra 1833. godine u Novom Sadu, u jednoj od uglednih građanskih porodica. Osnovnu školu je završio u Novom Sadu, a gimnaziju je pohađao u Novom Sadu, Halašu i Požunu. Posle završene gimnazije upisao je studije prava u Pešti, Pragu i Beču.
Godine 1870. Zmaj je završio studije medicine i do kraja života radio je kao lekar i pesnik.
Zmaj se u književnosti javio prvi put pesmom "Proletnje jutro", ispevanom 1849. a štampanom posle u Letopisu Matice Srpske. Bio je prvi srpski pesnik koji je pisao dečije pesme. Prvu svoju pesmu za decu, o Gaši, objavio je 1858. godine.
Uređivao je mnoge književne, satirične i dečije listove, između ostalih i list Zmaj, po kom je kasnije i dobio nadimak. Njegov najpoznatiji časopis je bio Neven, koji se do danas preštampava i čita. Pokrenuo je književni list "Javor" i satirični list "Komarac".
Dve najbolje zbirke njegovih pesama su Đulići i Đulići uveoci. Veliki broj njegovih šaljivih i dečijih pesama, štampanih po raznim listovima i časopisima, izašle su u dva izdanja celokupnih dela: Pevanija i Druga pevanija.
U najpoznatije Zmajeve dečije pesme na kojima su mnoge generacije odrasle, ubrajaju se: Pačija škola, Materina maza, Konjanik, Deda i unuk, Žaba čita novine, Pesma o Maksimu,... Njemu u čast održavaju se Zmajeve dečije igre i dodeljuje Zmajeva nagrada.