Priča o zvezdi padalici

Da l' ste slušali, deco,
Priču o zvezdi toj?
Imala je na nebu
Sjajnih sestrica roj.

Noćima je k'o svitac
Po nebu plesala,
Ali jedno se veče
Strasno zaljubila.

Njeno srebrno srce
Drhtalo je k'o prut.
Kad bi saznao otac, Mesec,
Bio bi strašno ljut.

Njena ljubav je bila,
Zamislite, deco, to,
Plavi jezerak, pravi,
Zemljin sin, zapravo.

Neću nebom da jezdim,
Na zemlju htela bih ja.
Makar slomila krila,
Reče zvezdica ta.

Samo jednom da ljubim
Strasno i iskreno.
Reče tako, pa skoči,
Dragom svom jedinom.

Samo trag od nje osta'
Sjajni, srebrni prah.
Jezerak poljubi zvezdu,
A ona izgubi dah.

Od tada mesec i tama
Tiho plaču za njom
Sestricama njenim slažu -
Našla je drugi dom.

Leontina Vukomanović