Sveti Sava i seljak bez sreće

Bio neki bogat seljak bez sreće, pa pošao u svet da je potraži. Na putu sretne jednog starca sede brade do pojasa, pa upita:
- Znaš li, starino, da mi kažeš gde je moja sreća?
- U radu - odgovori mu starac.
Seljak se ne zadovolji ovim odgovorom,već pođe dalje. Opet sretne na putu drugog starca sede brade do pojasa, pa ga upita:
- Znaš li, starino, da mi kažeš gde je moja sreća?
- U radu - odgovori mu starac.
Seljak se ne zadovolji ni ovim odgovorom,već pođe dalje. Malo zatim sretne trećeg starca sede brade do pojasa, pa i njega upita gde mu je sreća. A on mu odgovori da je ona u poštenju. Vrdne seljak glavom, pa se namrgodi i pođe dalje.

Nije bio odmakao ni za jedan puškomet, a on oper sretne jednog starca sede brade, pa i njega upita za sreću; a on mu odgovori da je ona u dobrom zdravlju. Ne zadovolji se seljak ni ovakvim odgovorom, već nastavi put. Za malo pa opet sretne jednog starca, te i njega uoita za sreću, a ovaj mu rekne da je sreća u mirnom, lepom i zadovoljnom životu.
Seljak je očekivao da mu ovi starci pokažu mesto, gde se njegova sreća nalazi, a oni mu odgovaraju nešto sasvim deseto. Zato naumi da produži put dalje. Putujući tako sretne opet jednog starca, sede kose i brade, pa ga upita za sreću,a on mu odgovori da se ona nalazi u umerenosti i čistoti. Ovaj ni za to nije hteo da čuje, već pođe dalje.

Najzad sretne jednog kaluđera, s velikom sedom kosom i bradom i svetiteljskim licem (a to je bio Sveti Sava), te i njega upita:
- Časni oče, ja sam čovek bez sreće,pa evo gde pođoh u svet, da je potražim, no te molim da mi pokažeš gde je mogu naći.
- Naći ćeš je u sebi samom - odgovori mu sedi kaluđer (Sveti Sava).
- Ako si pametan, ti si srećan, a ako si lud, ti si i bez sreće. Ako si pametan, ti ćeš slušati savete, opomene i poruke pametnih starin ljudi, koji su mnogo koješta preturili preko glave; a ako si bez pameti, nećeš nikoga slušati i bićeš bez sreće.

U kaluđera je seljak imao veliku nadu, da će mu bar on reći gde mu je sreća.Ali kad mu i on ovako odgovori, odluči da dalje ne putuje, nego da se vrati kući, pa da posluša savete ovoga kaluđera i onih staraca koji mu odgovarahu, gde mu je sreća.Kad je došao kući, on je u njoj uveo red, rad, poštenje, dobro zdravlje, miran, lep i zadovoljan život i umerenost i čistotu. Posle ovoga sve mu se okrenulo na bolje. Kuća mu je propevala. Čeljad mu je bila vesela,stoka napredna, imanje rodno, on zadovoljan i srećan. Zato je više puta govorio:
- E ljudi, ko bi to mislio,ko bi se tome nadao,ko bi to verovao, da je sreća bila u meni (u mojoj pameti i mojim rukama)? A ja pošao po svetu,kao mahnit, da je tražim, od nemila do nedraga, i da je nađem. Hvala onome duhovniku što me pouči i vrati. Da ne beše njega, ja bih propao tražeći sreću, i nikada je nigde ne bih našao izvan sebe.