Zec i vuk

Na jednoj šumskoj stazi sretnu se vuk i zec. Zec se uspravi na zadnje noge i reče vuku:
- Je li, momče, šta tražiš ovde?
Vuk se uplaši i poče mucati:
- Ja... ovaj... izvinite...
- Ama šta ti meni "ovaj, onaj"... Govori odmah, ili ću ti iščupati uši! - reče zec ljutito.
- Pošao sam da tražim pečurke za ručak - jedva čujno reče vuk.
- Jao, mustro, znam ja tebe... Daj ličnu kartu - naredi zec.

Vuk se još više uplaši i poče mucati:
- Nemam, majke mi!
- A imaš li bar đačku knjižicu? - pita zec dalje.
- Imao sam, časna reč, pojeo mi je poljski miš!
- Mnogo lažeš, drugar! - nakostreši se zec.
- Jao, ne lažem, škole mi! Nemoj me pojesti, biću dobar! - molio je vuk.

Zecu bi žao, zato ga malo povuče za uvo i reče:
- Beži mi s očiju i da te više nisam video!

Srećan što je ostao živ, vuk naglavačke ulete u jedan žbun i izgubi se u šumi.

Toma Slavković