Kada nas vidi raširi ruke,
odagna brige, nevolje, muke...
Pogledom jednim probudi maj,
vrati nam osmeh i oku sjaj.
Ona je naša podrška, hrabrost
i među nama uvek je most.
Ona je neko veoma važan.
Ona je stub, temelj snažan.
Sa velikim U se ne piše,
ali je sve i mnogo više.
Ona nam nudi zagrljaj, rame,
kada nam nema tate i mame.
Ona je vila! Pretvara brige,
u zlatna slova iz školske knjige.
Mirjana Baltezarević