Ala je divota,
kad se ko okupa!
Što se ne bi kupali,
voda nije skupa!
Moramo se kupati,
prljavštinu stresti!
Nečistoća privlači
rđu i bolesti.
Zato je majka spremila
Vodu, - ali mlaku,
Zato je okupala
Svoga malog Laku.
A sad veli: - Cicu mi
Puštati ne smete,
Jer će mislit da je sir,
Poješće mi dete.
Kucovu je slobodno,
Nek se zaigrava,
On će Laku čuvati
Kad legne da spava.
A stariji, Andreja,
On se većem svukao,
Što ga već ne kupaju,
Čisto bi se tuko.
Čekaj, čekaj, Andreja,
Dok obrišu Laku,
Ti ćeš onda dobiti
Drugu vodu mlaku.
Laka će se u kolevci
Topiti u slasti,
A šta bude snevao
Neće nikom kaz'ti.
Jovan Jovanović Zmaj
Jovan Jovanović Zmaj rođen je 24. novembra 1833. godine u Novom Sadu, u jednoj od uglednih građanskih porodica. Osnovnu školu je završio u Novom Sadu, a gimnaziju je pohađao u Novom Sadu, Halašu i Požunu. Posle završene gimnazije upisao je studije prava u Pešti, Pragu i Beču.
Godine 1870. Zmaj je završio studije medicine i do kraja života radio je kao lekar i pesnik.
Zmaj se u književnosti javio prvi put pesmom "Proletnje jutro", ispevanom 1849. a štampanom posle u Letopisu Matice Srpske. Bio je prvi srpski pesnik koji je pisao dečije pesme. Prvu svoju pesmu za decu, o Gaši, objavio je 1858. godine.
Uređivao je mnoge književne, satirične i dečije listove, između ostalih i list Zmaj, po kom je kasnije i dobio nadimak. Njegov najpoznatiji časopis je bio Neven, koji se do danas preštampava i čita. Pokrenuo je književni list "Javor" i satirični list "Komarac".
Dve najbolje zbirke njegovih pesama su Đulići i Đulići uveoci. Veliki broj njegovih šaljivih i dečijih pesama, štampanih po raznim listovima i časopisima, izašle su u dva izdanja celokupnih dela: Pevanija i Druga pevanija.
U najpoznatije Zmajeve dečije pesme na kojima su mnoge generacije odrasle, ubrajaju se: Pačija škola, Materina maza, Konjanik, Deda i unuk, Žaba čita novine, Pesma o Maksimu,... Njemu u čast održavaju se Zmajeve dečije igre i dodeljuje Zmajeva nagrada.