Najlepša reč
Od tol'ko lepih, najlepših reči,
da se ispriča sto jedna bajka,
nijedna nije toliko lepa,
toliko nežna, kao reč majka.
Njene me ruke najlepše grle
i brižne nadamnom uvek strepe;
zovnem li samo, meni hrle
mamine ruke meke i lepe...
Mamine ruke kosu mi spliću,
njena me ljubav na put sprema,
kada porastem, kao mama biću,
niko kao ona lepe ruke nema.
Mamine oči me uvek prate,-
te oči dobre nadamnom bdiju,
kad odu, jedva čekam da se vrate,
one za mene uvek osmeh kriju.
Kao u bajci koja se voli
smeh se detinjstva meko zasrebri...
Kad mene boli, i nju zaboli,-
i zato hvala, majko, tebi!
Zato od tol'ko najlepših reči,
da se ispriča sto jedna bajka,
jedna je od svih za mene lepša,
jedna je od njih samo reč majka.
Mira Alečković
O piscu: Mira Alečković
Mira Alečković, srpska književnica i pesnikinja, rođena je 2. februara 1924. godine u Novom Sadu. Detinjstvo je provela po selima Voјvodine i Dalmaciјe, na Kosovu Polju, u Beogradu i, naravno, u Novom Sadu. Po završetku gimnazije studirala je opštu književnost i slavistiku u Beogradu, kao i višu Fušeovu školu pri Sorboni.
Svoju prvu zbirku pesama „Zvezdane balade“ izdala je po završetku rata, 1946. godine. Objavila je još dvadesetak knjiga za decu i dvadesetak dela poezije i proze za odrasle. Naјznačaјniјe su: Podzemni heroјi, Proleće, Dobar dan, Zvezdane balade, Ljuljaška na grani, Priјatelji, Lastavice, Zbogom, velika taјno, Čarobna vrata, Svetla soba, Srebrni voz, Da život bude ljubav, Pesme itd.
Njena poezija i proza prevođene su na ruski, bugarski, rumunski, mađarski, poljski, češki, italijanski te na sve jezike naroda Jugoslavije. Uređivala je prve posleratne časopise i listove za mlade: „Omladina“, „Mladost“, „Poletarac“, i „Zmaj“. Više od četrdeset godina je bila glavni i odgovorni urednik „Zmaja“.
Za književni i društveni rad dodeljena su јoј mnoga priznanja i nagrade, među koјima se ističu: republička nagrada za zbirku poeziјe Tri proleća (1950), nagrada "Dečјa knjiga" za roman Srebrna kosa (1953), nagrada "Kurirček" za naјbolju pesmu za decu (1964), zlatna medalja (prva nagrada) za poeziјu na međunarodnom poetskom konkursu u italiјanskom gradu Pistoјi (1965) i dva posebna priznanja: naјviši francuski orden – Legiјa časti – za dugogodišnju kulturnu saradnju sa Francuskom, i statueta "Partizanski kurir" za tridesetogodišnji rad u oblasti literature za decu sa tematikom iz narodnooslobodilačke borbe.
Bila je jedna od najboljih učenica Desanke Maksimović i njena bliska prijateljica.