Prvi sneg, prvi sneg, pokrio je breg...
U osvitku zore kroz sumračak tavni
Pokrivene snegom počivaju ravni.
A studeni lahor kroz doline mirne
preko pustih polja kadikada pirne,
i s vihorom lakim seoce se hvata,
pa zasiplje snegom i strehe i vrata.
A u selu jošte u pozorje milo
noć, vedra i hladna, ne podiže krilo.
Iz daljine samo lisica se krade,
pa kokoši vreba i piliće mlade,
i od njenih šapa i tuna i tamo
u prvome snegu trag se vidi samo...
Vojislav Ilić
Vojislav Ilić je rođen 1. aprila 1862. godine u Beogradu, kao sin pesnika Jovana Ilića. U mladosti, bio je bolešljiv pa je školovanje je prekinuo u višim gimnazijskim razredima. U jedno doba pokušao da kao vanredni slušalac uči pravne nauke u Velikoj Školi. Da bi taj nedostatak nadoknadio, on mnogo je čitao i radio na svom literarnom obrazovanju.
Rano je počeo da piše i sa šesnaest godina objavljuje baladu Lepid. U dvadeset i prvoj godini, 1881.godine, u časopisu Otadžbina objavljuje svoje najobimnije pesničko delo, spev Ribar. Sarađuje u brojnim listovima i častopisima postavši najplodniji pesnik svoga vremena. Za života je objavio tri zbirke pesama (1887, 1889, 1892), kojim treba dodati velik broj pesama rasutih po časopisima i zaostalih u rukopisu