Hvalisavi zečići
Hvalili se zečići
u zelenoj travici.
Jedan reko:
- “Tako mi ne otpala ruka,
ne bojim se vuka.”
Drugi reko:
-”Majka
da me živa
ne gleda,
ne bojim se medveda.”
Treći reko:
-”Tako mi
kupusova struka,
ne bojim se lisice
kopca ni bauka.”
U tom nešto šušnulo
negde ispod grana,
razbegli se zečevi
na stotinu strana.
Desanka Maksimović
O piscu: Desanka Maksimović
Desanka Maksimović je rođena 16. maja 1898. godine u selu Rabrovici kod Valjeva. Poreklom je iz poznate svešteničke porodice Petrović i Mihaila Maksimovića, učitelja. Gimnaziju je završila u Valjevu a Filozofski fakultet u Beogradu gde je diplomirala 1923. godine.
Radila je kao profesorka u I i III gimnaziji u Beogradu.
Svoje prve stihove objavila je u časopisu "Misao" 1920. godine, a prvu zbirku pod nazivom "Pesme" 1924 godine. Zatim su usledile zbirke: „Vrt detinjstva” (1927), “Zeleni vitez” (1930), "Šarena torbica", dečje pesme (1943), "Tražim pomilovanje" (1964), "Bajke za decu" (1977).
Njena poezija, pripovetke, romani, knjige za decu prevođeni su na mnoge jezike, a pojedine njene pesme nalaze se u antologijama poezije raznih naroda.
Dobitnica je brojnih nagrada i priznanja. Između ostalih: Vukove nagrade (1974), Njegoševe (1984), Zmajeve (dva puta: 1958. i 1973.). Bila je član Srpske akademije nauka i umetnosti od 1959. godine.