Moja je mama lepa i mila,
u životu sve mi pruža.
Zaslužuje više od karanfila
Il’ buketa belih ruža.
Moja je mama lepa i draga,
nežna meni i mom tati.
Ma kud da pođem sa kućnog praga
njoj ću cveće ljubavi slati.
Ljubav je za mamu čudesno cveće
što nikad, nikad uvenuti neće.
Ljubivoje Ršumović
Ljubivoje Ršumović je poznati dečiji pesnik. Rođen je 3. jula 1939. godine u Ljubišu, na Zlatiboru. Diplomirao je komparativnu književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, 1965. godine.
Prve pesme je objavio 1957. godine u užičkim „Vestima“ i beogradskim „Književnim novinama“. 1965. godine zaposlio se u Radio Beogradu, u redakciji programa za decu, kao urednik i autor emisija „Subotom u dva“, Dobro jutro deco“ i „Utorak veče – ma šta mi reče“.
Objavio je 86 knjiga, uglavnom za decu. Najpoznatiji naslovi: „Ma šta mi reče“, „Još nam samo ale fale“, „Vesti iz nesvesti“, „Pričanka“, „Pevanka“, „Nevidljiva ptica“, „Domovina se brani lepotom“, „Sjaj na pragu“, „Rošavi anđeo“, „Zov tetreba“, „Pesme uličarke“, „Severozapadni krokodil“, „Opasan svedok“, „Ne vucite me za jezik“, „Bukvar dečjih prava“, „Tri čvora na trepavici“, „Tajna ledene pećine“, „Sunčanje na mesečini“,...
Dobitnik je brojnih književnih nagrada: „Neven“, „Mlado pokolenje“, Nagradu Zmajevih dečjih igara, Brankovu nagradu, Oktobarsku nagradu grada Beograda, Goranovu plaketu, Vukovu nagradu, Zlatni prsten, Nagradu Udruženja književnika Srbije, nagradu „Duško Radović“ i titulu „Saradnik Sunca“,... Dobio je i dve zapažene međunarodne nagrade: „Pulja“ u Bariju, za celokupno stvaralaštvo za decu, i nagradu Uneska za „Bukvar dečjih prava“, na svetskom konkursu za knjigu koja propagira mir i toleranciju. Dela su mu prevedena na više stranih jezika.