Prvi brat ponedeljak
ide sasvim spreda.
Drugi ide utorak,
a treća je sreda.
Onda dalje redom:
četvrtak za sredom,
petak hoće peto mesto,
a subota šesto,
sedma ide nedelja,
nasmejana, vesela.
Gvido Tartalja
Gvido Tartalja je rođen 25. januara 1899. godine u Zagrebu. Osnovnu i srednju školu završio je u Splitu, a 1923. godine diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Književnošću je počeo da se bavi 1917. godine.
Za decu je objavio sledeće pesničke knjige: Srmena u gradu ptica (1927), Carstvo male Srmene (1929), Čobanska frula (1935), Veseli drugovi (1934), Mlado drvo (1936), Mali glumci (1938), Varjiča, carev doglavnik (1938), Naša pozornica (1941), Oživela crtanka (1946), Naše more (1948), Šta meseci pričaju (1947), Dečji prijatelji (1953), Prve trešnje (1954), Zagonetke (1955), Kolačići (1957), Vesela zoologija (1957), Vrabac u zabavištu (1958), U šetnji (1959), Dedin šešir i vetar (1960, Gusarska družina (1964), Moj blizanac i ja (1964), Od oblaka do maslačka (1965), Koliko je težak san (1966).
1960. godine dobio je nagradu „Mlado pokolenje“ za životno književno delo namenjeno deci. Dobitnik je i Povelje Zmajevih dečjih igara 1978. godine
Motive za svoje pesme i priče nalazio je u vlastitom detinjstvu i, kao mnogi drugi, u svojoj deci i njihovom životu.