Drug drugu
Ko ima druga, ima sve —
i prijatelja i pomoć u svakoj prilici,
adresu za pisma, i gitaru za pesmu,
i još deset prstiju kada je malo svojih deset,
i uvo za tajnu, i uvo za želju,
i još jedne oči, i još jednu pamet.
Drugarstvo nije ptica,
— ptica odleti.
Drugarstvo nije beli zec,
— zec je plašljiv.
Drugarstvo nije pahuljica,
— pahuljica je lepa, ali se istopi.
Drugarstvo nije zlato,
— zlato se kupuje.
Drugarstvo nije šaputanje,
— šaputanje se pretvara u jedinicu.
Drugarstvo je kao hrabrost vojnička,
kao časna reč,
kao stalno sećanje na druga.
Dva druga i lopta su utakmica na male golove.
Dva druga u klupi jesu kuća u razredu.
Kad dva druga podele užinu to liči na svečani ručak.
Drug zna da sabira - ali za dvojicu.
Jedna jabuka i još jedna jabuka su - po jedna jabuka za dva druga!
Drug zna da deli.
Kad se jedna jabuka podeli na dva druga, dobijamo po jedan
rumeni obraz
jabuke za dva druga.
Drug ne živi sam, izdvojen.
Dve noge i lopta nisu dovoljni za igru.
U školskoj klupi ne sedi samo jedan učenik.
Užina nije lepa kada se jede krišom, bez društva.
Da bi neko bio drug, potrebno je da nađe još jednog druga.
Drug je samo drugu, drug!
Dečak dečaku!
Devojčica devojčici!
Devojčica dečaku!
Dečak devojčici!
Tražimo sebi drugove -
jednog,
deset,
čitav razred drugova.
Dragan Lukić
O piscu: Dragan Lukić
Dragan Lukić, dečiji pisac, rođen je u Beogradu 1928. godine. Otac mu je bio štamparski mašinista, pa se Dragan već od najranijeg doba družio sa sveže odštampanim knjigama.
Već 1946. počeo je da objavljuje prve radove, a početkom pedesetih već je postao afirmisani dečiji pesnik i 1952. objavljuje svoje prve knjige (poeme-slikovnice): Velika trka i Zveri kao futbaleri.
Godine 1954. je završio studije književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu, a zatim počeo da predaje dečiju književnost u Školi za vaspitače. Posle osam godina zaposlio se kao urednik programa za decu na Radio Beogradu i tu je radio sve do penzionisanja.
Pisao je pesme, priče, romane, dramske tekstove, teorijske rasprave o literaturi, vodio emisije na radiju i televiziji. Uređivao je časopis "Zmaj". Bio je redovni učesnik najznačajnijih manifestacija za decu na prostorima nekadašnje Jugoslavije.
Objavio je preko stotinu knjiga, među kojima su najpoznatije: Kako se kome čini, Moj praded i ja, Ovde stanuju pesme, Vagon prve klase, Fifi, Kako rastu nogavice, Šta tata kaže, Od kuće do škole, Lovac Joca, Vožnja po gradu. Objavio je romane: Neboder C17, Tri gusketara, Bomba u kafi itd. Poznat je i po lektiri za 3. razred učenika osnovne škole, "Nebom grada".
Dobio je veliki broj nagrada: Neven, Zmajeva nagrada, Kurirček, Mlado pokolenje, Nagrada Politikinog zabavnika, Nagrada Zlatni ključić itd.