Vetar duva kao lud,
a Neda se smeje.
Mama kaže on sad svud
putem cveće seje.
Dograbio semenje
sa livade zelene
i nosi po zraku.
Raspukao balončić
žutome maslačku.
Bulkama je oteo
sitno crno seme.
Seje, seje livade
da budu šarene.
Vetar duva kao lud,
a Neda se smeje.
Neka mu je srećan put
kada cveće veje.
Mira Alečković, srpska književnica i pesnikinja, rođena je 2. februara 1924. godine u Novom Sadu. Detinjstvo je provela po selima Voјvodine i Dalmaciјe, na Kosovu Polju, u Beogradu i, naravno, u Novom Sadu. Po završetku gimnazije studirala je opštu književnost i slavistiku u Beogradu, kao i višu Fušeovu školu pri Sorboni.
Svoju prvu zbirku pesama „Zvezdane balade“ izdala je po završetku rata, 1946. godine. Objavila je još dvadesetak knjiga za decu i dvadesetak dela poezije i proze za odrasle. Naјznačaјniјe su: Podzemni heroјi, Proleće, Dobar dan, Zvezdane balade, Ljuljaška na grani, Priјatelji, Lastavice, Zbogom, velika taјno, Čarobna vrata, Svetla soba, Srebrni voz, Da život bude ljubav, Pesme itd.
Njena poezija i proza prevođene su na ruski, bugarski, rumunski, mađarski, poljski, češki, italijanski te na sve jezike naroda Jugoslavije. Uređivala je prve posleratne časopise i listove za mlade: „Omladina“, „Mladost“, „Poletarac“, i „Zmaj“. Više od četrdeset godina je bila glavni i odgovorni urednik „Zmaja“.
Za književni i društveni rad dodeljena su јoј mnoga priznanja i nagrade, među koјima se ističu: republička nagrada za zbirku poeziјe Tri proleća (1950), nagrada "Dečјa knjiga" za roman Srebrna kosa (1953), nagrada "Kurirček" za naјbolju pesmu za decu (1964), zlatna medalja (prva nagrada) za poeziјu na međunarodnom poetskom konkursu u italiјanskom gradu Pistoјi (1965) i dva posebna priznanja: naјviši francuski orden – Legiјa časti – za dugogodišnju kulturnu saradnju sa Francuskom, i statueta "Partizanski kurir" za tridesetogodišnji rad u oblasti literature za decu sa tematikom iz narodnooslobodilačke borbe.
Bila je jedna od najboljih učenica Desanke Maksimović i njena bliska prijateljica.