Iz osmeha ljubav niče
on napaja usta suva.
Osmehom se drugar stiče.
Osmehom se drugar čuva.
Osmehom se tuga leči.
Osmeh greje suva jutra.
Osmehom se neko spreči
Da još bude grublji sutra.
I najlepše lice, meko,
bez osmeha svog posivi.
Po osmehu znaš da l' neko
Životari ili živi.
Nekad osmeh bitku bije
i presudno bude važan.
Al' bolje je da ga nije
Ako je bez duše lažan.
Nedeljko Popadić je srpski pesnik. Rođen je 5. novembra 1961. godine u Splitu, a njegovi roditelji, prosvetni radnici, često su se selili tako da je do dolaska u Beograd promenio nekoliko gradova gde se školovao. Otac mu je pisao poeziju za odrasle, tako da je Nedeljko imao i genetske predispozicije da se bavi pisanjem.
Nedeljko je još kao srednjoškolac je objavljivao u "Mladosti" i "Zmaju". Rano je počeo da putuje, nastupajući (najviše sa glumcem Tomom Kuruzovićem) u mnogim evropskim zemljama.
Pokrenuo je ediciju "Dečja literatura" u izdavačkoj kući "Data status" iz Beograda. Bio je osnivač i urednik časopisa za decu "Zlatno pero" u Banjaluci. Gotovo sve svoje pesme objavio je u Politikinom dodatku "Politika za decu". Značajnije knjige su: "Ko će klovna da nasmeje", "Tata nemoj da budeš lovac", "Srce služi da se druži", "Pobeda","Krila vitezova", zajednička knjiga sa Ljubivojem Ršumovićem, Duškom Trifunovićem, Perom Zubcem i Mošom Odalovićem...
Zastupljen je u čitankama i udžbenicima, a mnogo pesama mu je komponovano i nagrađivano na dečjim muzičkim festivalima.