Kad padaju kiše
U našem gradu kad kiša pada
i kada mirno dremaju bake,
pojure reke niz trotoare,
zašume reke uz ivičnjake.
S krovova liju vodopadi
i vodu nose ulice strme
i male tihe slapove gradi
grbavo kamenje iz kaldrme.
Tada nestaju stranice lake
novina starih. Odnose vode:
tatine članke, priče za bake
i moje mame stranicu mode.
Jer, od njih deca brodove prave
šalju, ne čekajući da im se vrate,
pa zato vode mirno ponesu
dečije lađe papirnate.
Dragan Lukić
O piscu: Dragan Lukić
Dragan Lukić, dečiji pisac, rođen je u Beogradu 1928. godine. Otac mu je bio štamparski mašinista, pa se Dragan već od najranijeg doba družio sa sveže odštampanim knjigama.
Već 1946. počeo je da objavljuje prve radove, a početkom pedesetih već je postao afirmisani dečiji pesnik i 1952. objavljuje svoje prve knjige (poeme-slikovnice): Velika trka i Zveri kao futbaleri.
Godine 1954. je završio studije književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu, a zatim počeo da predaje dečiju književnost u Školi za vaspitače. Posle osam godina zaposlio se kao urednik programa za decu na Radio Beogradu i tu je radio sve do penzionisanja.
Pisao je pesme, priče, romane, dramske tekstove, teorijske rasprave o literaturi, vodio emisije na radiju i televiziji. Uređivao je časopis "Zmaj". Bio je redovni učesnik najznačajnijih manifestacija za decu na prostorima nekadašnje Jugoslavije.
Objavio je preko stotinu knjiga, među kojima su najpoznatije: Kako se kome čini, Moj praded i ja, Ovde stanuju pesme, Vagon prve klase, Fifi, Kako rastu nogavice, Šta tata kaže, Od kuće do škole, Lovac Joca, Vožnja po gradu. Objavio je romane: Neboder C17, Tri gusketara, Bomba u kafi itd. Poznat je i po lektiri za 3. razred učenika osnovne škole, "Nebom grada".
Dobio je veliki broj nagrada: Neven, Zmajeva nagrada, Kurirček, Mlado pokolenje, Nagrada Politikinog zabavnika, Nagrada Zlatni ključić itd.