Na prozoru kavez stoji,
U kavezu ptica mala,
A tužna je, vrlo tužna,
Tek što nije zaplakala.
Pa je pita hraniteljka
Kad grumičak njojzi dade:
"Šta je tebi ptico moja?
Izjadaj mi svoje jade!
Ti sad imaš lepu kuću,
Ja ti dajem lepo hrane,
Sad bi mogla pevat' pesme
Da se ori na sve strane."
Iz kaveza ptica veli
Gledeć' tamo u daljine:
"Imam svega, teško meni!
I ljudi mi dobra čine
Isuviše imam svega
Što nemaju druge ptice,
Al' najvećeg dobra nemam -
Nemam svoje slobodice!"
Jovan Jovanović Zmaj
Jovan Jovanović Zmaj rođen je 24. novembra 1833. godine u Novom Sadu, u jednoj od uglednih građanskih porodica. Osnovnu školu je završio u Novom Sadu, a gimnaziju je pohađao u Novom Sadu, Halašu i Požunu. Posle završene gimnazije upisao je studije prava u Pešti, Pragu i Beču.
Godine 1870. Zmaj je završio studije medicine i do kraja života radio je kao lekar i pesnik.
Zmaj se u književnosti javio prvi put pesmom "Proletnje jutro", ispevanom 1849. a štampanom posle u Letopisu Matice Srpske. Bio je prvi srpski pesnik koji je pisao dečije pesme. Prvu svoju pesmu za decu, o Gaši, objavio je 1858. godine.
Uređivao je mnoge književne, satirične i dečije listove, između ostalih i list Zmaj, po kom je kasnije i dobio nadimak. Njegov najpoznatiji časopis je bio Neven, koji se do danas preštampava i čita. Pokrenuo je književni list "Javor" i satirični list "Komarac".
Dve najbolje zbirke njegovih pesama su Đulići i Đulići uveoci. Veliki broj njegovih šaljivih i dečijih pesama, štampanih po raznim listovima i časopisima, izašle su u dva izdanja celokupnih dela: Pevanija i Druga pevanija.
U najpoznatije Zmajeve dečije pesme na kojima su mnoge generacije odrasle, ubrajaju se: Pačija škola, Materina maza, Konjanik, Deda i unuk, Žaba čita novine, Pesma o Maksimu,... Njemu u čast održavaju se Zmajeve dečije igre i dodeljuje Zmajeva nagrada.