Aladin i carobna lampa
Jednoga dana odluči Aladinova majka da očisti staru svetiljku, koju je njen sin doneo iz pećine. Čime je malo protrljala svetiljku, pojavi se ogromna spodoba u vidu duha i pokorno reče: "Ja sam rob ove svetiljke. Šta želiš?"
Duh je imao ogromnu moć, no Aladin i njegova majka nisu mogli brzo da smisle šta da požele. Ali jednog dana Aladin ugleda kraljevu kćer i poželi da se oženi njome. Uz pomoć duha izgradio je prekrasnu palatu i napunio je blagom i robovima. A onda se bogato obukao i pošao kralju.
Poneo mu je najbolje poklone i zamolio za ruku njegove kćeri. Aladinovo bogatstvo ostavilo je dubok utisak na kralja i on dade svoj pristanak.
Aladin i njegova mlada bili su srećni, ne može biti srećniji. Ali jednoga dana zli čarobnjak , koji je verovao da je Aladin umro u pećini, čuo je o njegovoj sreći. Odmah je pomislio da Aladin verovatno ima čarobnu svetiljku. Poručio je da mu se napravi nekoliko novih svetiljki i prerušio se u čoveka koji krpi svetiljke. Jednom prilikom, dok je Aladin bio u lovu, pojavi se on pre njegovom palatom, vičući: "Dajem nove svetiljke u zamenu za stare!"
Princezi se ova ponuda učini čudna, ali ode ipak da mu donese staru svetiljku. Čim je primio svetiljku iz njenih ruku, čarobnjak je protrlja i naredi duhu da njega i princezu sa celom palatom prenese u Afriku, odakle je on i došao.
I palate nestade. Kralj je bio zaprepašten, pa je odmah pozvao Aladina i zatražio objašnjenje. Aladin mu obeća da će vratiti princezu u zamenu za svoj život. Dozvao je roba svog prstena i naredio da mu vrati ženu i novac. Ali duh odgovori da njegova moć nije tako velika. "Odnesi me onda mojoj ženi", zatraži Aladin. "To mogu", odgovori duh i za čas su stigli u Afriku.
Tamo se usred pustinje uzdizao njegov dvorac, a princeza zaplaka od sreće, kad ugleda svog muža. Uz njenu pomoć Aladin se oslobodi čarobnjaka, nađe opet svoju svetiljku i vratiše se zajedno u Kinu, gde su još dugo i srećno živeli.
