Marko Kraljević ore drumove

Sedela je stara majka Jevrosima i gledala svog sina Marka kako čisti oružje. Uzdahnula je i rekla: „Sine Marko, dosta si se ratovao. Kuća nam je puna oružja, a prazna hleba. Uzmi plug i volove, pa uzori koju njivu, da imamo pšenice.“

Marko je voleo majku i nije hteo da je ožalosti. Upregao je volove, uzeo plug i krenuo. Ali nije orao brda ni doline, ni livade ni njive. Orao je carski drum, široki put kojim su prolazili sultanovi vojnici.

„Po njivama oru svi“, smejao se Marko, „a drumove niko.“ Brazda za brazdom, drum je postajao mekan kao njiva.

Nije prošlo dugo, a drumom su naišli janičari. Nosili su tri tovara zlata za sultana. „Marko, ne ori nam drum!“ viknuli su. „Turci, ne gazite mi brazdu!“ odgovorio je Marko.

Janičari su se ljutili i vikali, ali nisu hteli da se sklone. Tada se Marko naljutio. Podigao je plug sa volovima i zamahnuo njime kao percem. Janičari su se toliko uplašili da su pobegli kud koji, a zlato ostavili na drumu.

Marko je pokupio zlato, vratio volove u štalu i ušao u kuću. Stavio je tri kese pred majku i rekao: „Eto, majko, šta sam ti danas izorao.“

Majka je odmahnula glavom i nasmejala se. Znala je da od njenog Marka nikada neće biti ratar. Ali od tog zlata kupili su i pšenicu i brašno, i imali hleba koliko god su hteli.

KRAJ