Nasradin Hodža i kaftan

Nasradin Hodža je bio veseo i mudar čovek o kome se priče pričaju od Turske do Srbije, od Persije do Kine. Uvek je znao da smešnom dosetkom pokaže ljudima nešto važno.

Jednog dana Hodža je radio u bašti, kad se setio da ga je bogati komšija pozvao na veliku gozbu. Žurio je, pa je otišao onako kako je bio: u staroj, prašnjavoj odeći, sa blatom na cipelama.

Kad je ušao, niko ga nije ni pogledao. Sluge su prošle pored njega kao da je vazduh. Gosti su okretali glave. Niko mu nije ponudio ni stolicu ni zalogaj. Hodža je postajao malo, pa se tiho vratio kući.

Kod kuće je obukao svoj najlepši kaftan, svečani ogrtač od svile, izvezen zlatom, stavio novu čalmu i vratio se na gozbu.

Sada je sve bilo drugačije. Domaćin mu je potrčao u susret: „Dobro došli, dragi Hodža!“ Posadili su ga na najbolje mesto, a sluge su mu donosile supu, pečenje, pilav i baklave.

Hodža je tada uzeo kašiku supe i, umesto u usta, sipao je na rukav kaftana. „Jedi, kaftane, jedi!“ govorio je. Zatim je stavio parče mesa u džep. „Jedi, kaftane, samo ti jedi!“

Gosti su se zgranuli. „Hodža, šta to radiš?“ upitao je domaćin. Hodža se nasmešio: „Kad sam došao u staroj odeći, niko me nije ni pogledao. Sad sam isti čovek, samo u novom kaftanu, a vi me služite kao cara. Valjda je gost moj kaftan, a ne ja, pa neka on i jede.“ Domaćin i gosti su pocrveneli, a onda se svi zajedno od srca nasmejali.

KRAJ