Baš Čelik

Bio jedan car i imao tri sina i tri kćeri. Kad je ostario, rekao je sinovima: „Kad me ne bude, dajte sestre onom ko prvi dođe da ih prosi.“

Jedne noći, kad cara više nije bilo, zagrmelo je i neko je viknuo ispred dvora: „Dajte mi najstariju sestru!“ Starija braća nisu htela, ali najmlađi je poslušao očevu reč i dao sestru nepoznatom glasu u mraku. Tako je bilo i druge i treće noći, dok sve tri sestre nisu otišle svojim proscima, a niko nije znao kome.

Prošlo je neko vreme i braća su krenula da traže sestre. Na putu je najmlađi stigao u daleko carstvo, oženio se lepom caricom i ostao kod nje. Carica mu je dala ključeve od svih soba u dvoru, samo mu je jednu zabranila: „Tu nemoj ulaziti.“

Ali carević je bio radoznao. Otvorio je vrata i u podrumu ugledao ogromnog čoveka, okovanog gvozdenim obručima do lakata i kolena. „Brate, daj mi čašu vode, pa ću ti pokloniti jedan život“, molio je čovek. Careviću ga je bilo žao i dao mu je vode. Pukao je jedan obruč. Čovek je tražio još, pa još, i posle treće čaše popucali su svi obruči. „Ja sam Baš Čelik“, rekao je, „hvala ti na vodi, poklanjam ti tri života.“ Raširio je krila, zgrabio caricu i odleteo.

Carević je krenuo za njima. Na putu je našao svoje tri sestre: najstarija se udala za cara zmajeva, srednja za cara sokola, a najmlađa za cara orlova. Zetovi su ga lepo primili i svaki mu je dao po pero ili ljuspu: „Kad ti zatreba pomoć, zapali ovo i mi smo odmah tu.“

Tri puta je carević ušao u kulu Baš Čelika i poveo caricu, i tri puta ih je Baš Čelik stigao. Svaki put mu je oprostio po jedan život, jer mu je carević dao vodu. „Sad više nemaš života koje sam ti dugovao“, rekao je treći put.

Tada se carica dosetila. Kad se Baš Čelik vratio, slatko ga je pitala gde mu je snaga. Dva puta ju je prevario, a treći put je rekao istinu: „Daleko je visoka planina, u planini lisica, u lisici srce, u srcu ptica, a u ptici je moja snaga.“

Carević je zapalio perje i ljuspe. Car orlova odneo ga je do planine, car zmajeva zapalio je šumu da lisica izađe, a car sokola uhvatio ju je u letu. Iz lisičinog srca izletela je mala ptica, i carević ju je uhvatio u šake.

U tom času Baš Čelik je stigao, ali nije mogao ništa. Što je carević pticu jače držao, Baš Čelik je bivao slabiji, dok se nije pretvorio u gomilu rđe. Carević je onda pustio pticu da odleti, poveo caricu kući i živeli su srećno, a tri zeta i tri sestre često su dolazili u goste.

KRAJ