Kako je Marko Kraljević postao junak

Pričaju stari ljudi da Marko Kraljević, najpoznatiji junak srpskih narodnih pesama, kao dečak nije bio ni jak ni hrabar. Bio je mršav i slabašan, pa su ga drugovi zadirkivali. Čuvao je ovce po planini i sanjao da jednog dana postane snažan kao junaci iz priča.

Jednog vrelog letnjeg dana Marko je na proplanku ugledao kolevku. U njoj su spavale dve bebe, a sunce je peklo tako jako da su im obrazi pocrveneli. Nigde okolo nije bilo nikoga.

Marko se sažalio. Odlomio je zelene grane, pobio ih u zemlju oko kolevke i preko njih prebacio svoj ogrtač. Bebe su sada spavale u hladu. Marko je seo pored njih i terao mušice, iako je njemu samom bilo vruće.

Predveče se začulo šuštanje i na proplanak je sletela vila u beloj haljini, sa kosom dugom do zemlje. To su bile njene bebe. Kad je videla šta je dečak uradio, rekla je: „Dobro si učinio, pa neka i tebi dobro bude. Kaži šta želiš.“

Marko nije tražio ni zlato ni dvorce. „Želim da budem snažan, da mogu da branim slabe“, rekao je.

Vila mu je tri puta dala da pije iz svog pehara. „Sad probaj“, rekla je. Marko je uhvatio kamen koji ni deset ljudi ne bi pomerilo i podigao ga kao pero. Zatim je u šaci stisnuo suvu drenovinu, a iz nje su prokapale kapi vode.

Tako je Marko postao najjači junak u zemlji. Vila mu je od tada bila posestrima i, kako pevaju pesme, priticala mu u pomoć kad god bi bio u nevolji. A Marko nikada nije zaboravio da je snagu dobio zato što je pomogao onima kojima je pomoć bila potrebna.

KRAJ