Marko Kraljević i Musa Kesedžija

Nekada davno živeo je Musa Kesedžija, snažan i bahat junak. Devet godina služio je sultana, a onda se naljutio, otišao u primorje i zaposeo sve puteve. Nijedan trgovac nije mogao da prođe, a svi koji su krenuli na njega vraćali su se poraženi.

Sultan se zabrinuo. „Ima li iko ko bi stao na megdan Musi?“ pitao je. „Ima, čestiti care“, rekao je jedan stari vezir, „Marko Kraljević. Ali on ti je već tri godine u tamnici.“

Marka su izveli iz tamnice. Bio je bled i mršav, kosa mu je porasla do zemlje. „Mogu li da izađem na megdan Musi, Marko?“ upitao ga je sultan. „Mogu, care, ali daj mi najpre da se odmorim“, rekao je Marko. Mesec dana je jeo, spavao i šetao na suncu, dok mu se snaga nije vratila.

Onda je otišao kovaču Novaku i naručio novu sablju. Kad je sablja bila gotova, Marko ju je udario o nakovanj i presekao nakovanj na dva dela. „Dobra je“, rekao je, i platio kovaču koliko je tražio.

Sutradan je na Šarcu krenuo u primorje. Musa ga je dočekao kraj mora. Borili su se kopljima, pa sabljama, pa buzdovanima, i sve je oružje popucalo. Onda su sjahali i počeli da se rvu na zelenoj travi. Borili su se ceo dan, ali Musa je bio jači i Marko je počeo da posustaje.

„Posestrimo vilo, gde si sada?“ povikao je Marko. Iz oblaka se začuo glas vile Ravijojle: „Tu sam, brate! Seti se, Marko, pamet je jača od sile!“ Musa je podigao glavu da vidi ko to govori iz oblaka, a Marko je iskoristio trenutak, izvukao se ispod njega i oborio ga na zemlju.

Musa više nije mogao da ustane. Marko ga je vezao i doveo pred sultana. „Evo ti, care, Muse Kesedžije. Putevi su slobodni i trgovci mogu da prođu.“ Sultan je Marka bogato darovao, a Marko se vratio kući na svom Šarcu.

Kažu da je Marko posle rekao: „Jak je bio Musa, jači od mene. Da sam se samo snagom borio, ne bih ga pobedio.“

KRAJ