Pegaz, krilati konj

Stari Grci pričali su o najlepšem konju na svetu. Zvao se Pegaz. Bio je beo kao sneg, griva mu je blistala kao srebro, a iz leđa su mu rasla velika bela krila. Leteo je iznad planina i oblaka, brže od vetra, i niko nikada nije uspeo da ga uhvati.

Pegaz je živeo slobodan. Gde god bi udario kopitom o stenu, iz nje bi potekao bistar izvor. Najradije je pio vodu sa izvora na planini Helikon, gde su živele muze, boginje pesme i umetnosti.

U gradu Korintu živeo je mladić Belerofont. Sanjao je da jednog dana poleti na Pegazu. Mnogo puta je pokušavao da mu priđe, ali Pegaz bi samo raširio krila i odleteo.

Mudar starac savetovao mu je da zamoli za pomoć boginju Atinu. Belerofont je zaspao u njenom hramu, a u snu mu se javila Atina i pružila mu nešto sjajno. Kad se probudio, pored njega je ležala prava zlatna uzda.

Belerofont je otišao do izvora gde je Pegaz dolazio da pije. Sakrio se i čekao. Kad je Pegaz sagnuo glavu ka vodi, Belerofont mu nije priskočio niti ga uhvatio na silu. Tiho mu je prišao, govorio mu nežno i pružio ruku. Pegaz ga je dugo gledao, a onda je sam spustio glavu i pustio da mu stavi zlatnu uzdu.

Tako su postali prijatelji. Belerofont je na Pegazu leteo iznad mora i planina i s njim uradio mnoga junačka dela.

A kad je Pegaz ostario, Zevs ga je podigao na nebo i pretvorio u sazvežđe. I danas, u jesenje večeri, na nebu možete pronaći zvezde koje čine Pegaza, krilatog konja.

KRAJ