Persefona i godišnja doba

Demetra je bila boginja žita i plodne zemlje. Gde god bi prošla, nicala je pšenica, zrelo voće i cveće. Imala je ćerku Persefonu, veselo devojče koje je najviše volelo da bere cveće po livadama.

Persefona se dopala Hadu, mračnom bogu podzemnog sveta. Bio je usamljen u svom carstvu pod zemljom, gde nikada ne sija sunce. Jednog dana, dok je Persefona brala ljubičice, zemlja se otvorila, a Had ju je poveo u svoje kočije i odvezao u podzemni svet, da mu bude kraljica.

Demetra je tražila ćerku po celom svetu. Devet dana i devet noći išla je sa bakljom u ruci i dozivala je. Bila je toliko tužna da je zaboravila na polja. Žito je prestalo da raste, lišće je opalo, drveće se ogoljelo, a zemlju je prekrio mraz. Tako je na svetu prvi put nastala zima.

Ljudi su gladovali, pa je Zevs poslao glasnika Hermesa u podzemni svet. „Persefona mora da se vrati majci“, poručio je Hadu. Had se složio, ali pre polaska ponudio je Persefoni nar. Ona je pojela šest zrnaca. Ko nešto pojede u podzemnom svetu, mora u njega i da se vrati.

Zato su se dogovorili: Persefona će deo godine provoditi u podzemnom svetu, a drugi deo kod majke, na zemlji.

Kad se Persefona vratila, Demetra ju je zagrlila, a zemlja je istog trena oživela. Procvetalo je drveće, ozelenele su livade, vratile su se ptice. Bilo je to prvo proleće.

I tako je svake godine. Dok je Persefona kod majke, na zemlji su proleće i leto. Kad krene u podzemni svet, Demetra tuguje, pa dođu jesen i zima. A kad se ćerka ponovo vrati, majka se obraduje i zemlja opet procveta.

KRAJ