Snežana i sedam patuljaka

Snežana i sedam patuljaka

Braća Grim

Priča o devojčici koja rano ostaje bez majke i biva prepuštena ljubomornoj maćehi. Čarobno ogledalo reklo da je devojčica najlepša na svetu. Tu počinju nevolje...

Bila jednom jedna ljupka devojka, po imenu Snežana. Njena majka je umrla, a otac joj se po drugi put oženio jednom lepom, ali sujetnom ženom, koja je ustvari bila veštica.

Ona je sebe smatrala najlepšom ženom na svetu. Imala je čarobno ogledalo, koje joj je uvek sve govorilo. Jednog dana zapita ona ogledalo kao i obično: "Ogledalo, ogledalce moje, kaži mi najlepši na svetu ko je?" Ali ogledalo je razljuti odgovorivši: "Ti si lepa, ali Snežana je najlepša!"

Devojka je zaista bila prava lepotica. Maćeha je bila užasno ljubomorna, pa naredi jednom od svojih lovaca da odvede Snežanu u šumu i tamo je ubije.

Lovac povede Snežanu, ali nije mogao da je ubije i ostavi je tamo. Usput on ubi jednu srnu, izvadi joj srce i odnese ga gospodarici, kao dokaz da je ubio devojku. Tako je maćeha jedno vreme bila zadovoljna.

U međuvremenu Snežana je lutajući kroz šumu, stigla do kućice u kojoj je živelo sedam patuljaka. Kada su čuli njenu priču, sažalili su se i zadržali je da živi kod njih. Ona im je kuvala, čistila kuću i svi su bili srećni.

Ali jednog dana upita maćeha opet svoje ogledalo: "Ogledalo, ogledalce moje, kaži najlepši na svetu ko je?" Kad je čula da je Snežana najlepša, prosto je pobesnela. Ogledalo joj je takođe reklo da je Snežana živa i da živi u šumi, u kućici kod sedam patuljaka.

Ona se preruši u staru prosjakinju i napuni jednu korpu jabukama. Odozgo je stavila jednu otrovnu jabuku. Uputila se kućici patuljaka. Oni su svi bili na poslu, u rudniku dijamanata. Pre nego što su otišli, upozorili su Snežanu da ne razgovara sa nepoznatima. Ali stara prosjakinja je izgledala tako prijateljski i dala joj je tako lepu jabuku, pa je ona zaboravila na upozorenje.

Zalogaj otrovne jabuke zaglavio joj se u grlu i ona pade na zemlju kao mrtva.

Kad su se patuljci uveče vratili, našli su je kako leži na zemlji i pored sveg truda nisu uspeli da je povrate.Svi su plakali, a jedan reče: "Ona je i suviše lepa da bismo je zakopali."

"Hajde da joj napravimo stakleni sanduk, tako ćemo moći još neko vreme da je gledamo!"

I tako su je stavili u stakleni sanduk. Prekrili su ga cvećem i stajali na straži pored nje.

U to vreme je kroz šumu prolazio princ. Čim je ugledao lepu devojku u sanduku, odmah se zaljubi u nju. Patuljci mu ispričaše šta se dogodilo i on se, tužan saže i poljubi je.

Tog trenutka primeti da ona trepće. "Ona je živa!", uzviknu on i podiže je, a komad jabuke izlete iz grla. Istog časa ona otvori oči.

Princ je upita da li bi htela da se uda za njega, a ona, presrećna odmah pristade.

Patuljci su ih ispratili do dvorca. Tu su se venčali i živeli srećno do kraja života.