Mame, rađajte deci sestre, jer sestre postaju tetke, a tetke su najlepši, nezamenjivi dar svakom detinjstvu
Bolje je verovati svojim očima nego tuđim rečima.
Bolje je poštenje u siromaštvu nego bogatstvo bez poštenja.
Bolji je ukor mudroga nego pohvala ludoga.
Daleko od očiju, daleko od srca.
Dva puta meri, a jednom seci.
Dobar glas daleko se čuje,a zao još dalje.
Drvo se savija dok je mlado.
Više vide četiri oka nego dva.
Gvožđe se kuje dok je vruće.
Gde je tanko tu se kida.
Gledaj napred, ali se osvrni i nazad.
Jezik gore može poseći nego mač.
Ko visoko leti nisko pada.
Ko ne čuva tuđe neće imati ni svoje.
Ko radi ne boji se gladi.
Ko traži veće, izgubi i ono iz vreće.
Pametni ljudi uče se na tuđim greškama, budale na vlastitim.
Prijatelj se u nevolji poznaje.
U laži su kratke noge.
U nevolji ne treba plakati, nego lek tražiti.
U sreću se uzda lud, a pametan u svoj trud.
Čega se mudar stidi, time se lud ponosi.
Što možeš danas, ne ostavljaj za sutra.
Što se češće razgovara to se bolje dogovara.
Ne morate biti bolji od drugih, budite samo najbolji što možete!
Dete moraš da posmatraš,
al' mu ne smeš na put stati,
što ga pre čovekom smatraš,
pre će čovek i postati.
Poslovice su kratke i sažete misaone izreke o nekim životnim pojavama. To su mudrosti potekle iz naroda, nastale na osnovu velikog životnog iskustva i prenošene sa generacije na generaciju.
Njima se kazuje savet, pouka. izrazi su velikog iskustva, uvek nose pouku i putokaz je za društveno i moralno ponašanje. u vidu saveta i pouke iskazuju duboku i ostroumnu istinu o životu i o čoveku proisteklu iz opštenarodnog iskustva. Izražavaju neku mudrost, ističu neki savat, neku pouku.
Kratke su, sažete i lako se pamte.
Nastale su veoma davno i nose pečat vremena iz kog su potekle. Njihov cilj je da pouče.
Vuk Stefanović Karadžić je sakupljao narodne poslovice od početka svoga rada. Zapisivao ih je još 1814. godine. i objavio je dve zbirke srpskih narodnih poslovica.
