Šaran i Zmajeva kapija

Davno, pričaju u Kini, u velikoj Žutoj reci živelo je mnoštvo šarana. Jednog proleća ribe su čule čudnu priču: daleko uzvodno, na kraju reke, nalazi se ogroman vodopad koji se zove Zmajeva kapija. Koja riba uspe da ga preskoči, pretvoriće se u zmaja.

Hiljade šarana krenule su uzvodno. Plivale su danima protiv jake struje, kroz hladnu vodu, preko kamenja i brzaka. Mnoge su se umorne vratile. „Predaleko je“, govorile su.

Kad su stigle do Zmajeve kapije, ribe su zastale u čudu. Vodopad je bio visok kao planina, a voda je padala sa takvom hukom da se ništa drugo nije čulo. Šarani su skakali, ali niko nije stigao ni do polovine. Jedan po jedan, odustajali su.

Samo jedan mali zlatni šaran nije odustao. Skočio je i pao. Skočio je ponovo i opet pao. Druge ribe su se smejale: „Gubiš vreme! To niko ne može!“ Ali on je svakog jutra ponovo skakao, svaki put malo više.

Prošlo je sto dana. Stotog dana mali šaran je skupio svu snagu, zamahnuo repom i skočio više nego ikada. Leteo je kroz kapljice i penu, kroz dugu iznad vodopada, i pao na sam vrh Zmajeve kapije.

U tom trenu nebo je zasijalo. Krljušt šarana pretvorila se u sjajne zlatne ljuske, izrasli su mu dugi brkovi i rogovi, i mali šaran poleteo je u oblake kao moćan zlatni zmaj.

Zato se u Kini i danas, kad neko dugo i uporno uči ili radi i konačno uspe, kaže da je „šaran preskočio Zmajevu kapiju“.

KRAJ