Ko mi je najdraži
uvek na usnama
to je moja mama
Kada mi se plače
imam jedno rame
rame moje mame
Kada se uplašim
u ponoćnoj tami
onda trčim mami
Kad odem u selo
i legnem u slamu
lepo sanjam mamu
Idem, zijam, padnem
vidim neka jama
tada zovem mamaaa
Na zidu je slika
a na slici s ramom
ja sa mojom mamom
O kome mislimo
uvek kad smo sami
mislimo o mami
Vladimir Andrić
Vladimir Andrić, pisac, pozorišni i filmski reditelj, rođen je 25. oktobra 1944. godine u Obrenovcu. Osnovnu školu je završio u rodnom gradu a gimnaziju u Valjevu. Na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu diplomirao je filmsku režiju.
Od svoje dvadesete godine piše i režira uglavnom za decu. Više decenija radio je na Televiziji Beograd praveći emisije za najmlađe, kao i za one koji nisu zaboravili dete u sebi. Autor je više stotina televizijskih igrokaza "Laku noć, deco", "Pustolov"...
Dobitnik je brojnih nagrada. Njegove pesme i priče odavno su postale deo školske lektire i čitanki.
