Биљке су жива бића која сама стварају храну. Царство биљака обухвата све биљке на Земљи. Постоји неколико хиљада разних врста биљака. Оне се међусобно разликују по станишту, изгледу, грађи тела, дужини живота... Већина биљака има корен, стабло и листове, али постоје и биљке без тих органа. Стабло је код једних биљака зељасто, а код других дрвенасто.
Biljke–grupa koja sadrži preko 300 000 vrsta
U pogledu stupnja razvoja: -Niže biljke -Više biljke
Po životnom veku biljke delimo na:
-Jednogodišnje biljke (one svoj životni ciklus počinju u proleće, a završavaju u jesen).
-Dvogodišnje biljke (u prvoj godini života formiraju vegetativne organe, a u drugoj godini cvetaju i donose plod)
-Višegodišnje (odlikuju se životnim ciklusom koji može da traje 3-10 godina).
Biljke takođe mogu da se kreću, ali ne aktivno poput životinja. Za razliku od životinja, biljke nemaju potrebu da se kreću u potrazi za hranom, one same stvaraju hranu u procesu fotosinteze, ne mestu na kome su pričvršćene. Takođe, one ne moraju samostalno da tragaju za partnerom za razmnožavanje, jer im oprašivanje omogućavaju životinje, vetar, voda i dr.
Čovek koristi biljke najviše za ishranu.
Biljke su pričvršćene za podlogu korenovim sistemom i na prvi pogled izgledaju nepokretno. Međutim, biljke kao i svi drugi organizmi, reaguju na draži iz spoljašnje sredine pokrećući pojedine svoje delove.
Voće su plodovi koji se jedu kao poslastica, najčešće bez dodatne obrade. Voće spada u posebnu grupu namirnica koje se, sa pojedinim izuzecima odlikuju:
Voće je bogat izvor vitamina, mada ih, u poređenju sa povrćem,sadrži manje. Od vitamina voće sadrži najviše vitamina C i karotina. Njihova količina zavisi od vrste voća, sorte kao i niza drugih činilaca. Vitamin C nije podjednako raspoređen u cijelom plodu. Najviše ga ima u ljusci i ispod nje. Drugi vitamin po važnosti i količini je karotin. Najviše ga sadrže: kajsija, ananas, suva šljiva, breskva itd. U manjim količinama voće sadrži i druge vitamine: K, E, vitamine B grupe.
Воће је пуно витамина, плодови су му слатки и меснати. Scribd
U povrće spadaju različite biljke, koje se upotrebljavaju u prehrani, bilo svježe (u salati) ili termički obrađene ili konzervirane. Ovisno od vrste za prehranu, upotrebljavaju se cijele biljke ili samo pojedini dijelovi (korijen, stabljika ili listovi).
Uobičajena je gospodarska podjela povrća na više skupina: lisnato (kupus, špinat, kelj, blitva...) korenasto (krumpir, mrkva, peršin, celer, repa, ...) lukovičasto (sve vrste luka) cvjetno (karfiol, brokula, artičoka, ...) povrće sa plodom(rajčica, paprika, krastavac, tikva, patlidžan, mahune, grašak...)
Povrće je skupina botanički različitih jednogodišnjih i dvogodišnjih, rjeđe višegodišnjih, kulturnih biljaka, odnosno njihovih dijelova koji se koriste u prehrani ljudi. U svijetu se kao povrće upotrebljava oko 360 botaničkih vrsta i varijeteta. Za jelo se upotrebljavaju različiti biljni dijelovi povrća: korijen (mrkva, cikla, rotkvica) podzemna stabljika (krumpir, luk, hren) stabljika (korabica, šparoga) listovi (salata, špinat, kupus) cvatni pup (cvjetača, artičoka) plod (rajčica, krastavac, grah mahunar) sjeme (grašak, grah zrnaš, kukuruz šećerac) (Hrvatska enciklopedija, Leksikografski zavod Miroslav Krleža)
Поврће расте у повртњаку. Здраво је свеже, али и кувано.Код неких је јестив плод, код неких корен, код неких стабло или лист. scribd
