Lisica i gavran
Ezopova basna u kojoj lukava lisica pokušava da nadmudri naivnog gavrana...
Ezopova basna u kojoj lukava lisica pokušava da nadmudri naivnog gavrana...
Ezopova basna u kojoj lukava lisica pokušava da nadmudri naivnog gavrana...
Gavran se šepurio, sav zadovoljan, na grani jednog drveta. Uspeo je da ukrade jedno veliko parče sira, i baš se spremao da ga pojede.
Samo što je hteo da otpočne svoju gozbu, naidje jedan lukavi lisac. I kada lisac ugleda ogromni komad sira u gavranovom kljunu, oseti kako mu curi voda na usta u želji da ga pojede.
Lukavi lisac reši da se dočepa sira i da ga pojede. Pa poče da laska gavranu."Istina je prijatelju moj da si ti jedna veoma lepa ptica" - reče lukavi lisac.
"Tvoje perje je tako prelepo! Ali velika je šteta što ti je glas toliko kreštav, pa ne možeš lepo da pevaš."
-"Kreštav, moj glas? Pusti me da ti otpevam nešto pa ćeš videti da umem lepo da pevam!"
I tako želeći da dokaže liscu da može lepo i da peva, gavran otvori širom svoj kljun da zapeva i ispusti sir.
Lukava lisica, koja je samo to i čekala, zgrabi sir i pobeže. Ostavljajući gavrana sa dobro naučenom lekcijom: ne treba obraćati pažnju na prazna i lažna laskanja.
Ezop je grčki basnopisac, rodom iz Frigije u Maloj Aziji. Živeo je kao rob u VI veku pre ere.
Ezop je stvorio basnu kao književnu vrstu. Pod njegovim imenom sačuvana je zbirka od 426 basne. Pisane su u prozi jednostavnim i jasnim stilom, a posebnu draž im daje fini humor kojim su protkane.
Većina njegovih basni donosi slike iz životinjskog sveta, ali u mnogima su učesnici i biljke, predmeti, pojmovi, ljudi pa čak i bogovi.
Životinje u njegovoj basni nisu drugo nego predstavnici različitih tipova ljudskog društva: roda, na primer, predstavlja pobožne ljude, gavran bezbožnike, lastavica brbljivce, lisica prepredenjake i spletkaroše, vuk nevernike, žabe hvalisavce, lav tirane, magarac paćenike i glupake itd.
Najpoznatije Ezopove basne su:
