Aladin
Priča o siromašnom mladiću koji otkrije čarobnu svetiljku i duhu koji ispunjava želje
Priča o siromašnom mladiću koji otkrije čarobnu svetiljku i duhu koji ispunjava želje
Priča o siromašnom mladiću koji otkrije čarobnu svetiljku i duhu koji ispunjava želje
Aladin je bio sin jedne siromašne udovice. Jednog dana, dok se igrao sa decom na ulici, prišao mu je neki lepo obučen čovek i započeo razgovor sa njim. Rekao mu je da je on njegov davno nestali stric, da bi želeo da ga školuje za trgovca i da mu otvori radnju. Kupio mu je novu odeću i tek onda pošao sa njim kući. Poneo je i poklone za njegovi majku.
Siromašna žena nije znala da je njen muž imao brata, ali taj čovek je tako bio darežljiv, da ona nije ništa posumnjala. Međutim, on je bio lažov. U stvari on je bio čarobnjak, koji je već godinama tražio neku naročitu čarobnu svetiljku.
Konačno je otkrio da se svetiljka nalazi sakrivena u jednoj tajnoj pećini, u Kini, i da samo mladi Aladin može da ukloni tešku stenu, koja je zatvarala njen ulaz. Aladin nije znao ništa o tome i bio je vrlo iznenađen, kada ga je "stric" odveo na određeno mesto i naredio mu da odgura stenu. Još više se začudio, kad je lako, kao od šale, odgurnuo stenu i ugledao stepenice, koje su vodile naniže, nekuda u tamu.
A onda mu je čarobnjak dao neki prsten i rekao: "Uzmi ovaj prsten, on ćete štititi od zlih duhova koje ćeš možda sresti tamo dole. Želim da mi doneseš svetiljku koja se nalazi u najudaljenijem uglu.
Kada je pronađeš, možeš uzeti i nešto dragog kamenja, koje ćeš tamo videti. Te dragocenosti možeš zadržati za sebe i bićeš bogat."
Kada se našao u pećini, video je da je ona puna dragulja. Pronašao je svetiljku ali nije mogao da se popne uz stepenice, jer je postao pretežak od silnog dragog kamenja, koje je pokupio i potrpao u svoju odeću. Zato je pozvao strica: "Pomozi mi malo!"
Ali čarobnjak odgovori: "Daj najpre svetiljku!"
Ali Aladin nije mogao tako visoko da dosegne. Čarobnjak izbezumljen od nestrpljenja, navali ponovo stenu na otvor pećine i Aladin ostade sam u mraku.
Kršio je ruke u očajanju i pritom trljao čarobni prsten. Odjednom se pojavi duh i reče: "Gospodaru, stojim ti na usluzi".
"Odnesi me kući!" povika uplašeni Aladin i za tren oka se stvori u svojoj kući sa svim dragocenostima, koje je uzeo u pećini i svetiljkom koja mu je još uvek bila u rukama.
On i njegova majka nisu više bili siromašni. Prodali su dragulje, a rob prstena ispunjavao im je sve želje.
