Ružno pače
Ružno pače je jedna od najlepših bajki za decu koju je napisao H. K. Andersen. Govori o malom pačetu koje biva odbačeno od okoline zbog svoje ružnoće.
Ružno pače je jedna od najlepših bajki za decu koju je napisao H. K. Andersen. Govori o malom pačetu koje biva odbačeno od okoline zbog svoje ružnoće.
Ružno pače je jedna od najlepših bajki za decu koju je napisao H. K. Andersen. Govori o malom pačetu koje biva odbačeno od okoline zbog svoje ružnoće.
Na jednom seoskom imanju ležala jedna patka na jajima. Jedno je bilo mnogo veće od svih drugih. Dok se iz drugih jaja izleglo nekoliko lepih žutih pačića, mama je još uvek ležala na tom jednom velikom jajetu.
Najzad se otvorila ljuska i pojavilo se jedno veliko, nezgrapno, ružno pače. Mama se uplašila, ali kao i svaka majka, ubrzo ga je zavolela, pa ga je vodila i hranila kao i ostalu decu.
To pače je izgledalo sasvim drugačije nego ostali pačići, ali je plivalo isto kao i oni i išlo svuda sa majkom. Raslo je tako brzo da je uskoro bilo dva puta veće nego od ostalih pačića i bar dva puta ružnije od njih.
Braća su odmah počela da ga ismevaju i odbacuju:
- To nije naš brat! Nećemo da se igramo sa njim!
Ružno pače je bilo tužno i usamljeno. Želelo je i ono da ima prijatelje.
Tužno, sa suzama u očima, ružno pače je krenulo u svet, nadajući se da će za sebe ipak negde naći dom. Srelo je grupu divljih pataka i upitalo ih sme li da im se pridruži. Ali one su ga ismejale i oterale.
Zatim je srelo grupu divljih gusaka. One su bile veće nego patke pam je ružno pače pomislilo da je možda guska. Guske su mu rekle da nije kao one, ali da može da pođe sa njima. Ipak, upozorile su ga:
"Ti ne možeš zauvek ostati sa nama, jer ti sasvim sigurno nisi guska."
Posle nekog vremena, ružno pače je napustilo i njih i otišlo da živi samo u močvari.
Vreme je prolazilo, došla zima, pače je raslo, ali uvek je bilo usamljeno i tužno. Tako lutajući i tugujući, iscrpljeno, srušilo se jednog dana ispred nekog dvorišta.
Tu ga je pronašla jedna dobra baka koja je pošla da sakupi drva. Sažalila se nad umornim pačetom i odlučila da ga pozove u svoj dom.
Ružno pače se u bakinom domu polako oporavljalo. Osetilo je radost i milinu u svojoj duši, i polako su ga napuštale teške misli od ranije.
- Mojim mukama došao je kraj - zadovoljno je mislilo.
Međutim, u bakinom dvorištu živeli su prase i ćuran. Njima se uopšte nije dopala ideja da sa njima živi pače. Jednog dana oterali su ga iz dvorišta.
Opet je ostalo samo i napušteno i dok je tugovalo pored jezera učinilo mu se da čuje poznati glas. Na vodi je ugledalo prelepu belu pticu.
- Evo još jednog novog, ali je lepši od svih nas - reče bela ptica svom drugaru.
Ružno pače, zbunjeno, ogleda se u vodi, i na njenoj površini ugleda svoj lik.
Videlo je divnog belog labuda, istog onakvog kakve su bile i ptice koje je posmatrao. Začudilo se koliko se promenilo - vrat se izdužio i postao vitak, a perje sjajno i belo. Ružno pače pretvorilo se u veličanstvenog belog labuda.
Bio je uzbuđen i srećan što je konačno pronašao sebe i svoje prijatelje, a ubrzo je upoznao i divnu labudicu, i strasno se zaljubio...
