Tri praseta

Bila jednom tri praseta, tri brata. Kad su porasla, mama im reče: „Vreme je da svako od vas sagradi svoju kuću. Ali pazite, u šumi živi gladan vuk.“

Prvo prase nije volelo da radi. Nabralo je slame i za jedan sat sagradilo kućicu. „Gotovo!“ reče i ode da se igra.

Drugo prase sakupilo je malo pruća, povezalo ga i do podne imalo kuću. „Ni ja se neću mučiti“, reče i pridruži se bratu.

Treće prase vuklo je cigle, mešalo malter i zidalo ceo dan, pa još jedan, i još jedan. Braća su mu se smejala: „Hajde da se igramo!“ „Prvo kuća, pa igra“, odgovaralo je treće prase.

Jednog dana dođe vuk do kuće od slame. „Prasence, prasence, pusti me unutra!“ „Neću, neću, ni za šta na svetu!“

„Onda ću da dunem, pa ću da puhnem i srušiću ti kuću!“ Vuk dunu, puhnu, i kuća od slame odlete na sve strane. Prase pobeže kod brata u kuću od pruća.

Vuk pođe za njim. „Prasići, prasići, pustite me unutra!“ „Nećemo, nećemo, ni za šta na svetu!“ Vuk dunu, puhnu, pruće se rasu, a dva praseta iz sve snage potrčaše do kuće od cigle.

„Pustite me unutra!“ viknu vuk pred kućom od cigle. „Nećemo!“ odgovoriše sva tri praseta. Vuk dunu, puhnu, dunu još jače, pa još jače, ali kuća se nije ni pomerila.

Onda se vuk pope na krov i pođe niz dimnjak. Ali treće prase se dosetilo i stavilo na vatru veliki lonac vode. Vuk upade u vruću vodu, opeče rep i, urlajući, izlete kroz dimnjak. Pobegao je tako daleko da se više nikada nije vratio.

Od tog dana svako prase ima svoju kuću od cigle, jednu do druge. A kad završe posao, igraju se zajedno.

KRAJ