Priča o nezahvalnom mišu
Jednog dana, jedan mišić našao je na tavanu veliki okrugli sir.
Ovoliki i još veći... Mišić je bio gladan i morao je odmah jesti. Čučnuo je na svoje zadnje šape – ovako - i počeo je doručkovati, ručati i večerati, jer celoga dana nije ništa okusio.
I tako je jeo, jeo i jeo, dok se nije najeo i dok nije napravio jednu veliku rupu u tom siru.
Miš je bio sit i umoran, i još mu se spavalo. I tako je rešio da se ne vraća u jednu staru cipelu koja je pre bila njegova kuća, nego da ostane u toj rupi od sira.
I tako je on ostao u toj rupi od sira. Da mu to bude nova kuća. U tom siru on je imao lep stan, lepu veliku rupu, ali je taj stan stalno mirisao na sir. Jer je bio od sira. A mišić je bio glup i lenj i nije hteo da traži druge stvari koje lepo mirišu i koje se mogu jesti. Ne, on je bio lenj i glup.
On je samo jeo svoju rupu. Svoj stan u kome je živeo i u kome je spavao.
Svakoga dana sve više i više. On je doručkovao, ručao i večerao svoju rupu od sira. Rupa je onda postala velika, ali je sir postao mali.
I tako je na kraju miš sasvim pojeo svoju rupu. Sasvim.
I to je bilo ovako: mišić je jeo i jeo i odjednom je rupa postala velika kao tavan, a sira nigde nije bilo!...
...Nije bilo više sira, ali je tu bila jedna - mačka! Skoči mačka na debelog miša, a debeli miš bež, bež, pa ponovo u onu cipelu...
I eno ga i sada tamo. Tu kuću valjda neće pojesti.
KRAJ
Ko je lenj i misli samo na sebe, lako ostane bez svega.