Lakomi mečići

Preko devet visokih planina - u desetoj - u jednoj gustoj šumi živela je mečka sa dva mečeta. Mečići rasli, porasli i jednoga dana reše da pođu u svet i traže sreću.

Na rastanku ih je majka zagrlila i savetovala da se u životu nikada ne svađaju i ne odvajaju jedan od drugoga. Obećali su mečići da će je poslušati i pošli na put.

Išli, išli - dan, dva... Za to vreme pojeli su svu hranu koju su poneli. Ogladneli. Oborili glave i jedva hodaju.

"Bato, ja sam mnogo gladan!", kazalo je mlađe meče kroz plač.

"I ja sam gladan", kazalo je starije meče.

Išli oni tako, išli i najedanput, nasred puta, nađu poveći komad tvrdog sira. Kako su se samo obradovali što će koliko-toliko da utole glad! Ali im je ta radost bila kratkotrajna. Počeli su da se svađaju oko podele sira, jer se svaki plašio da njegov deo ne bude manji.

Čula tu svađu lisica, pa došla i upitala mečiće:

"Oko čega se to svađate mečići?"

Mečići joj objasnili oko čega se svađaju.

"Ala ste smešni!", kazala je lisica. "Pa zar se oko toga svađate? Pošto ste mi oboje dragi, evo, ja ću da vam podelim sir."

"Baš ti hvala, teta-lijo, što si došla da nam podeliš sir," reče mlađe meče.

Uze lisica sir i tresnu ga o jedan panj, te dobi dva nejednaka parčeta.

"Teta-lijo, teta-lijo, parčići nisu isti!", viknu starije meče.

"Polako, polako, mili moj! Nemoj da se brineš zbog toga. Popraviću ja to."

I lisica od većeg komada odgrize poveće parče, tako da je onaj manji komad ispao veći.

"Opet nisu jednaki!", viknu sada mlađe meče.

"Ama, budite strpljivi, dragi moji mečići! Znam ja svoj posao."

I tako je lisica nastavila da deli sir grickajući čas jedan, čas drugi komad, a mečići su okretali svoje crne nosiće, čas na jednu, čas na drugu stranu očekujući da komadi sira budu jednaki. Lisica je delila, delila dok se nije najela - i pojela sve - a onda im je kazala:

"Evo, sad su komadići sira potpuno jednaki. Neka vam je prijatno, dragi moji mečići! Ako i drugi put budete imali nešto za deobu, slobodno pozovite mene, ja ću vam majstorski podeliti."

"Tako nam i treba", kazalo je starije meče, "kad smo lakomi."

KRAJ