Dobri majstor frizer
Joca nikako nije hteo da se šiša. Prošloga leta jedan frizer mu je ogrebao uvo, i Joca sada stalno misli da će mu svaki frizer odseći i levo i desno uvo. Ali od tada je Joci porasla duga kosa i tata hoće da se Joca podšiša. Uzeo tata Jocu za ruku i pošao od frizera do frizera, a Joca nijednome nije dozvolio da ga podšiša. Plakao je, mlatarao glavom i bežao sa stolice. I onda je tata uveo Jocu u radnju dobrog majstora frizera.
Dobri frizer je molio Jocu da mu dozvoli da ga podšiša. Pokušavao je da ga ubedi kako je to korisno i kako on ne skuplja dečije uši. Joca nije hteo da popusti. Tada je dobri majstor frizer otišao iza paravana da promisli, a kad se vratio, predložio je Joci da se igraju frizera.
Rekao je:
– Hajde, Joco, ti budi frizer, pa mene šišaj.
Joci se to učinilo vrlo zanimljivo pa kad je pravi dobri frizer seo na stolicu, Joca dohvati makaze i poče seći retku crnu kosu. A onda je frizer rekao:
– Joco, ali sad je red da ja malo budem frizer. Joci se igra dopala pa je i on seo na stolicu za šišanje.
I tako je malo Joca šišao frizera, malo frizer Jocu, dok Joca nije bio potpuno i lepo podšišan, baš onako kako je želeo njegov otac.
A kad je tata izveo Jocu iz radnje, dobri frizer je skinuo s glave nevešto ošišanu vlasulju.
KRAJ
Strah se lakše pobedi igrom i strpljenjem nego silom.