Vetar duva kao lud,
a Neda se smeje.
Mama kaže on sad svud
putem cveće seje.
Dograbio semenje
sa livade zelene
i nosi po zraku.
Raspukao balončić
žutome maslačku.
Bulkama je oteo
sitno crno seme.
Seje, seje livade
da budu šarene.
Vetar duva kao lud,
a Neda se smeje.
Neka mu je srećan put
kada cveće veje.
KRAJ
Mira Alečković, srpska književnica i pesnikinja, rođena je 2. februara 1924. godine u Novom Sadu. Detinjstvo je provela po selima Vojvodine i Dalmacije, na Kosovu Polju, u Beogradu i, naravno, u Novom Sadu. Po završetku gimnazije studirala je opštu književnost i slavistiku u Beogradu, kao i višu Fušeovu školu pri Sorboni.
Svoju prvu zbirku pesama „Zvezdane balade“ izdala je po završetku rata, 1946. godine. Objavila je još dvadesetak knjiga za decu i dvadesetak dela poezije i proze za odrasle. Najznačajnije su: Podzemni heroji, Proleće, Dobar dan, Zvezdane balade, Ljuljaška na grani, Prijatelji, Lastavice, Zbogom, velika tajno, Čarobna vrata, Svetla soba, Srebrni voz, Da život bude ljubav, Pesme itd.
Njena poezija i proza prevođene su na ruski, bugarski, rumunski, mađarski, poljski, češki, italijanski te na sve jezike naroda Jugoslavije. Uređivala je prve posleratne časopise i listove za mlade: „Omladina“, „Mladost“, „Poletarac“, i „Zmaj“. Više od četrdeset godina je bila glavni i odgovorni urednik „Zmaja“.
Za književni i društveni rad dodeljena su joj mnoga priznanja i nagrade, među kojima se ističu: republička nagrada za zbirku poezije Tri proleća (1950), nagrada "Dečja knjiga" za roman Srebrna kosa (1953), nagrada "Kurirček" za najbolju pesmu za decu (1964), zlatna medalja (prva nagrada) za poeziju na međunarodnom poetskom konkursu u italijanskom gradu Pistoji (1965) i dva posebna priznanja: najviši francuski orden – Legija časti – za dugogodišnju kulturnu saradnju sa Francuskom, i statueta "Partizanski kurir" za tridesetogodišnji rad u oblasti literature za decu sa tematikom iz narodnooslobodilačke borbe.
Bila je jedna od najboljih učenica Desanke Maksimović i njena bliska prijateljica.