Upomoć, neko mi je ukrao raspust

I to mi je neka fora -
Zgrabiše me, polugolu,
Pravo s mora,
Pa u školu!

Šta me ovo, jadnu, snađe,
Ko izmišlja finte glupe -
Kada mi je, baš, najslađe
Da me ćušne među klupe.

Šta se ovo zbiva sada,
Ko mi tesno ruho skroji -
Maknuše me usred hlada,
Ispred table da se znojim.

Da l' je ovo sveta smak
Ne razumem takav gest -
Gledah sunca izlazak,
A sad ovaj glupi test.

Ja sam žrtva podlog štosa,
iz potoje što se svulja -
Do malopre hodah bosa,
Cipela me sada žulja!

Neću ovu strašnu moru,
Od muke ću prosto pući,
Glumim žrtvu u hororu,
Hoću kući! Hoću kući!

Život ume biti drama
Ipak stiže taj smak sveta,
Opkoljena drhtim sama,
Međ' sto novih puberteta!

Ja bolujem tešku tugu -
Zašto nisam ona ptica,
Što s jeseni leti jugu,
Već sam samo - NASTAVNICA!

KRAJ