Ima jedna neobična
Uredna i fina
Neviđena nikom slična
Zove se Marina.
Sreli smo se jutros rano
U liftu a sami
Na nju mislim neprestano
Sve sam rek'o mami.
Saznao sam preko Sime
Koliko je stara
Našao sam njeno ime
Na spisku stanara.
Stanuje na trećem spratu
Često ide dole
Ima brata, mamu, tatu
Iz iste smo škole.
KRAJ
Dragomir Đorđević rođen je u Zemunu 1953. godine. Osnovno i srednje obrazovanje završio je u Beogradu i studirao pihologiju i filozofiju.
Počeo je da piše kao gimnazijalac. Na početku je stvarao pesme za odrasle, a od 1975. godine pa do smrti, 1999, bavio se isključivo pisanjem za decu.
Napisao je oko dve hiljade pesama i objavio 17 knjiga poezije za najmlađe. Redovno je objavljivao svoje pesme, a povremeno i priče, u „Politici za decu“, „Zmaju“ i „Nevenu“. Bavio se i pisanjem tekstova za stripove i songova za TV serije. Mnoge od 150 njegovih pesama koje su komponovane, postale su hitovi u izvođenju Vlastimira Stojiljkovića Đuze, hora „Kolibri“, Nikole Bulatovića, Jove Radovanovića, Leontine...
Dobitnik je nekoliko književnih nagrada i priznanja i zastupljen je u mnogim čitankama i antologijama, između ostalog i u Antologiji srpske poezije za decu Dušana Radovića.