Ja i moji drugovi iz škole
pozivamo decu da se vole,
a molimo i odrasle isto —
da nam mržnjom ne kvare detinjstvo.
Ne mari što nisam međ onima
koji leže na milionima,
samo nek mi Sunce stalno sija
i nek se svi vole ko ti i ja!
Ne slušajte Vavu i Orvela
ovaj svet se neće ugasiti,
Ljubav nas je na zemlju dovela i
Ljubav nas može i spasiti!
KRAJ
Dobrica Erić rođen je u selu Donja Crnuća u Gornjoj Gruži (kod Gornjeg Milanovca).
Završio je četiri razreda osnovne skole u Vraćevšnici i oprobao sreću — kako sam kaže — u mnogim zanatima... Svojim bogatim stvaralaštvom na svojevrstan način obeležava življenje na šumadijskom i srpskom prostoru. On je pesnik, prozni i dramski pisac, lirski zdravičar Gruže, slikar prirode, sela, detinjstva i ljubavi, pisac pesama za decu. Nezaobilazan je u antologijama i udžbenicima. Piše poeziju i prozu, pesme za decu, sarađuje u brojnim listovima i časopisima i često govori svoje pesme u raznim pilikama.
Prvu zbirku pesama objavio je 1959. godine a do danas više od sto knjiga poezije, proze, antologija, slikovnica,... Pesme su mu ušle u čitanke, antologije, školske lektire. Za mnoge su kompozitori napisali muziku.
Dobitnik je niza značajnih nagrada i priznanja: Mlado pokoljenje, Goranov venac, Nagrada Zmajevih dečjih igara, Neven, Vukova Nagrada.
Živi i radi u Beogradu i u Gruži.