– Lastavice, tico mila
Kuda pružaš laka krila?
Zar je zima strašna tako,
Te razvijaš krila jako?
– Za poljima, za gorama,
Jarko sunce sija nama.
Rosno tamo cveta cveće,
Ne odlazi premaleće
Tamo, gde se lasta sprema,
Nema zime, mraza nema.
Al’ kad leto sijne samo,
Doći ćemo i mi amo.
KRAJ
Vojislav Ilić je rođen 1. aprila 1862. godine u Beogradu, kao sin pesnika Jovana Ilića. U mladosti, bio je bolešljiv pa je školovanje je prekinuo u višim gimnazijskim razredima. U jedno doba pokušao da kao vanredni slušalac uči pravne nauke u Velikoj Školi. Da bi taj nedostatak nadoknadio, on mnogo je čitao i radio na svom literarnom obrazovanju.
Rano je počeo da piše i sa šesnaest godina objavljuje baladu Lepid. U dvadeset i prvoj godini, 1881.godine, u časopisu Otadžbina objavljuje svoje najobimnije pesničko delo, spev Ribar. Sarađuje u brojnim listovima i častopisima postavši najplodniji pesnik svoga vremena. Za života je objavio tri zbirke pesama (1887, 1889, 1892), kojim treba dodati velik broj pesama rasutih po časopisima i zaostalih u rukopisu