Ide, ide jesen.
Jadne lipe mlade,
šta li će da rade!
Šta li će da rade
srebrnastosive
kraj potoka ive!
Šta li će da rade
visoke topole
kad ostanu gole!
Čim će da se brane
hrastovi u gori
kad jesen zahori!
Kad jesen zahori,
čim će da se brane
stare bukve grane!
Čim će da se brane
od jeseni stroge
šumice uboge!
KRAJ
Desanka Maksimović je rođena 16. maja 1898. godine u selu Rabrovici kod Valjeva. Poreklom je iz poznate svešteničke porodice Petrović i Mihaila Maksimovića, učitelja. Gimnaziju je završila u Valjevu a Filozofski fakultet u Beogradu gde je diplomirala 1923. godine.
Radila je kao profesorka u I i III gimnaziji u Beogradu.
Svoje prve stihove objavila je u časopisu "Misao" 1920. godine, a prvu zbirku pod nazivom "Pesme" 1924 godine. Zatim su usledile zbirke: „Vrt detinjstva” (1927), “Zeleni vitez” (1930), "Šarena torbica", dečje pesme (1943), "Tražim pomilovanje" (1964), "Bajke za decu" (1977).
Njena poezija, pripovetke, romani, knjige za decu prevođeni su na mnoge jezike, a pojedine njene pesme nalaze se u antologijama poezije raznih naroda.
Dobitnica je brojnih nagrada i priznanja. Između ostalih: Vukove nagrade (1974), Njegoševe (1984), Zmajeve (dva puta: 1958. i 1973.). Bila je član Srpske akademije nauka i umetnosti od 1959. godine.