Kako čujemo?
Zvuk do nas stiže kao nevidljivi talasi u vazduhu. Da bismo ga čuli, potrebni su nam uši i mozak.
Ono što vidimo sa strane glave je ušna školjka. Savijena je kao levak, pa hvata zvuk i šalje ga kroz uski slušni kanal dublje u uvo.
Na kraju kanala je tanka opna, zategnuta kao koža na bubnju. Zove se bubna opna, ili bubnjić. Kada do nje stigne zvuk, ona zatreperi.
Uvo pošalje poruku mozgu, a mozak nam kaže šta čujemo: mamu koja nas zove, psa koji laje ili omiljenu pesmu.
Saznaj više
Tri najmanje koščice
Iza bubne opne nalaze se tri sićušne koščice: čekić, nakovanj i uzengija. One prenose treperenje jedna drugoj. Uzengija je najmanja kost u celom telu, manja od zrna pirinča.
Pužnica
Najdublje u uvu je pužnica, uvijena kao kućica puža i puna tečnosti. U njoj su hiljade sićušnih dlačica. Kada se tečnost zatalasa, dlačice se saviju i preko nerva pošalju poruku mozgu.
Uši čuvaju i ravnotežu
U unutrašnjem uvu je i deo koji nam pomaže da ne padnemo. Zato nam se zavrti u glavi kad se dugo vrtimo u krug: tečnost u uvu se ljulja i kada stanemo.
Kako da čuvaš uši
U uvo ne guraj prste, olovke ni štapiće za uši. Ušna mast je korisna: ona sama čisti uvo i čuva ga od prašine. Uši peri samo spolja.
KRAJ