Boje u prirodi
Pogledaj oko sebe: trava i lišće su zeleni. U listovima se nalazi zelena materija koja se zove hlorofil. Uz njenu pomoć biljka od sunčeve svetlosti, vode i vazduha pravi sebi hranu.
U jesen biljke prestaju da prave hranu i hlorofil nestaje. Tada se vide žuta i narandžasta boja koje su se sve vreme skrivale u listu, pa šuma postane šarena.
Cveće ima jarke boje da bi ga pčele, bumbari i leptiri lako našli. Dok skupljaju slatki sok, oni prenose polen sa cveta na cvet, pa biljke mogu da naprave semenke.
Saznaj više
Zašto voće menja boju
Zelena jagoda ili zeleni paradajz još nisu zreli. Kada sazru, pocrvene. Po boji ptice i druge životinje znaju da je plod sladak, pa ga pojedu i semenke raseju daleko.
Boje neba
Danju je nebo plavo, a kada sunce zalazi, postane narandžasto i ružičasto. Tada sunčeva svetlost prolazi kroz mnogo više vazduha, pa do nas stignu najviše crvena i narandžasta svetlost.
Boje zemlje i kamenja
Zemlja može biti braon, crvenkasta ili skoro crna, a pesak žut ili beo. Od obojene zemlje i kamenja ljudi su u davna vremena pravili prve boje i njima slikali po zidovima pećina.
KRAJ